Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Aktuelno  ::  Biznis u izazovnim vremenima  ::  Novo normalno: Kako pandemija menja stav kompanija prema osiguranju? - Dejan Papuga, Direktor/Suvlasnik, VIB, piše za srpsku asocijaciju menadžera

Biznis u izazovnim vremenima

28. 07. 2020.

Novo normalno: Kako pandemija menja stav kompanija prema osiguranju? - Dejan Papuga, Direktor/Suvlasnik, VIB, piše za srpsku asocijaciju menadžera

Usred uobičajene borbe ovdašnjih preduzetnika i kompanija da svoje proizvode i usluge prodaju (i naplate) dogodio se šok - pandemija virusa COVID-19 zahvatila je gotovo sve delove sveta, a ne postoji industrija koja nije pretrpela bar neku štetu. Da li je ovo zaista bilo toliko neočekivano i šta nam je sada činiti u “novom normalnom” okruženju?

Kakve nas je zatekla pandemija?

Da nas je neko pitao koju veliku prepreku globalnom rastu očekujemo, sigurno ne bismo pomislili na pandemiju. Dok smo svakodnevno pratili zabrinjavajuće brojke na polju zdravstva i globalnog poslovanja, trebalo je pronaći pravi način da se kroz tu “prašumu” informacija spretno probijemo i napravimo najadekvatniju strategiju za datu situaciju.

A od dobre pripremljenosti i unapred razrađenih scenarija ponašanja u slučaju iznenadne katastrofe, ni traga ni glasa! Možda osiguranje najbolje odslikava kako se “kockamo” sa neizvesnim događajima u budućnosti i sami, na bazi nekih, samo nama poznatih parametara, procenjujemo da li je vredno izdvojiti sredstva za zaštitu od rizika koji se “valjda nikada neće ni desiti” ili taj iznos usmeriti na službena putovanja i troškove reprezentacije možda...

A bilansi, a sigurnost celokupnog poslovanja firme?

“Ma ne, skupo je to osiguranje, a požar se baš retko dešava, zemljotres i poplave takođe, a da ne pričamo o profesionalnoj grešci ili modernim krađama, u vidu sajber napada. I kupce poznajem dobro, ta nenaplata potraživanja je daleko od realnosti...”

Da li je baš tako i da li je takav način razmišljanja pre svega odgovoran?

Malo je onih koji se mogu pohvaliti da su imali pokriće od prekida rada usled aktuelnih okolnosti. Ipak, evo sjajne priče, iz koje se mogu izvući korisne pouke.

Vimbldon. Svetski poznat teniski turnir koji se održava još od 1877. godine. Organizatori su, nakon pojave SARS-a 2002. godine, a u strahu da bi tako nešto moglo da se ponovi i uslovi otkazivanje događaja u godinama koje slede, ugovorili proširenje pokrića, na osiguranje od pandemije.

Konkretno, oni su pre gotovo dve decenije, svom paketu osiguranja dodali i klauzulu koja se odnosi na zarazne bolesti. Po tom osnovu, Vimbldon će dobiti isplatu od 114 miliona funti, jer je došlo do ostvarenja osiguranog događaja. Organizatori ovog prestižnog turnira nisu mudriji od vas ili nas. Bar ne bi trebalo da su... Oni samo nisu želeli sa preuzmu višak rizika. I bili su prilično usamljeni u tome. Čak i pored “upozorenja”, u vidu SARS-a, nijedan drugi Grand Slam nije postupio isto. Rešili su da “ušparaju” neplaćanjem dodatne premije osiguranja i mislili su da se ponašanje britanskih kolega graniči sa paranojom. Ali...

Šta nam to pokazuje? Pokazuje nam da se privredne nedaće ne mogu uvek predvideti, ali se mogu planirati.

Promena paradigme - planiranje kriza kao osnova upravljanja rizicima

Na primeru sa Vimbldonom uverili smo se da su se neki ipak “dočekali na noge”. Ono što su oni imali, a drugi možda nemaju, je svest o tome da ne možete znati sve. Niko nije mogao da prognozira ovakvo stanje u poslovnom svetu, ali ono što svako može je da nauči nešto i donese prave zaključke. U periodima posebno rizičnim za privređivanje, kao što je ovaj, javlja se potreba za promenom paradigme. Reaktivni pristup je neophodno zameniti proaktivnim - utvrditi šta to možete da uradite već sada, da vaš biznis ne bi “patio” kasnije.

Upravljanje rizikom ima za zadatak da anticipira šokove i umanji šansu od “neočekivanih trzavica” za jednu kompaniju. 

Ukoliko pristanete na promenu paradigme i odlučite da budete proaktivni, vi ćete “kontrolisati vašu neizvesnost”.

Koji je sledeći “Crni labud”? 

Da li možda ponovo neki virus, koji će se, umesto na ljude, nameračiti na mašine? 

Koliko vaš biznis zavisi od mašina?

Lessons learned…