Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Aktivnosti  ::  Aktivnosti  ::  Sve je u planiranju - ASK AN EXPERT - Danijela Mirković, partner, EY

Aktivnosti

12. 05. 2020.

Sve je u planiranju - ASK AN EXPERT - Danijela Mirković, partner, EY

Analitika, predikcija, pravljenje planova, ali i vođenje kroz različite krizne scenarije deo su poslovanja koji će postati redovna praksa za kompanije i kada prođe kriza izazvana pandemijom virusa COVID 19.

Danijela Mirković, koja je partner u kompaniji EY i predsednica Nadzornog odbora Srpske asocijacije menadžera, iznela je u online događaju „Ask an expert“ svoje viđenje promena u poslovanju kompanija u Srbiji i regionu koje su posledica krize izazvane korona virusom, a posebno sa aspekta upravljanja finansijama preduzeća.

Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a.

Ukoliko ste propustili, snimak "Ask an Expert" možete pogledati na linku

Sve je u planiranju

Savet Dvajta Ajzenhauera – „Plan je ništa, planiranje je sve“, zlata je vredan. Potrebno je redovno planirati i postaviti planove na tri nivoa.

1)    Keš i obaveze - svaka kompanija prvo treba da napravi svoju procenu „najgoreg scenarija“ kao i potreba za "kešom" za regulisanje redovnih obaveza prema zaposlenima (zarade), zatim zakupa i poreza i da proceni koliko će one trajati.

2)    Nivo poslovanja - sledeći korak je procena koji je to nivo poslovanja u kojem će rezerve novca biti sačuvane, a gde je tačka kad počinju da se troše i koriste.

3)   Pravljenje planova - preporuka u što kraćim vremenskim periodima, čak i na nedeljnom nivou. Svako treba ozbiljno da razmotri sve opcije i počne da planira, za početak sa kratkim rokovima. U praksi se toliko ne koriste sofisticirani sistemi u malim i srednjim preduzećima, a to je nešto što teba promeniti u budućnosti, jer se tako omogućava i lakše planiranje, lakše praćenje poslovanja, lakša kontrola. Takođe, treba praviti realne planove kada je reč o planiranju budžeta, i sagledavati poteze države i ostalih privrednih učesnika.

Da li je pozajmica rešenje u postizanju bolje likvidnosti?

Svaka kompanija treba da napravi presek obaveza i da proceni koje su potrebe za finansijskim sredstvima, da sagleda ugovore koji moraju da se ispoštuju, da proceni šta od obaveza može da se odloži, a šta je neophodno da se odmah izmiri. Paralelni proces sa tim je informisanje – vrlo je važno da se sagledaju sve informacije, šta je sve dostupno na tržištu, da se isprati šta država omogućava, šta banke nude i pod kojim uslovima i tako doći do potrebne dodatne likvidnosti. Zlatno pravilo u ovom slučaju je da se prati ročnost onoga za šta se pozajmljuje tj traži dodatna likvidnost i ročnost kredita, to mora da bude usklađeno i da odgovara potrebama kompanije i situacije u kojoj se nalazi.

Promena fokusa sa profitabilnosti na likvidnost

Revizije za 2019/2020. nisu sve završene, ali se već oseća mala vrednost poređenja prethodnog perioda i sadašnjeg, jer se radi o potpuno različitim premisama. Nepouzdano je oslanjati se u potpunosti na prethodna iskustva i istorijske podatke. Kritika prema revizorima i za vreme krize 2008. je ta što nisu na vreme prepoznali krizu, ali je to bilo vrlo teško posmatrajući i tada istorijske podatke koji su bili manjkavi i na osnovu kojih nije bilo moguće uočiti alarme. Potrebno je vrlo pažljivo "čitati" sopstvene bilanse i procenjivati sopstvne poslovne performanse iz novog ugla.

Preporuka za kompanije je ako sada ulaze u odnos sa novim klijentom da pažljivo prate bilansne stavke, posebno kratkoročnu imovinu, potraživanja, zalihe. To su parametri koji mogu ukazati na pravo stanje u kompaniji. I merenje performasni poslovanja se menja, fokus se premestio sa profitabilnosti na likvidnost. Očekivanje je da će se indikatori uspešnog poslovanja menjati, već je i ESMA (European Securities And Markets Authority) izdala vodič kako se određuju racija likvidnosti. 

Kretanje zarada i zaposlenosti

Godina 2019. je na neki način u Evropi bila takva da je teško bilo naći radnu snagu, plate su rasle, prosečna zarada je rasla, i kod zaposlenih su se stvarala velika očekivanja. Sada se situacija dosta promenila i očekivanja su da će neke kompanije uskoro biti pod većim pritiskom krize (kada se završi ovaj inicijalni period pomoći države i trošenja akumuliranih rezvervi) i da će biti pritisaka da se smanje troškovi poslovanja, a time i zarade i broj zaposlenih u cilju očuvanja poslovanja. Imajući u vidu koliko je teško naći i zadržati kvalitetan kadar na tržitšu, i koliko su kompanije ulagale u razvoj svojih zaposlenih, preporuka je da se pokuša da se odoli koliko je moguće tom pritisku i zadržati zaposlene.

Fokus na digitalizaciji

Pored svih izazova, ova kriza ima i neke pozitivne efekte, a to je da su se neke stvari ubrzale, pre svega kada je reč o digitalizaciji, nije to više samo na rečima, već postoje unapređenja u praksi, posebno u segmentima online plaćanja, e-commerca... Očekivanja je da će ulaganja u narednom peoriodu sve više ići u tom pravcu. Takođe, predictive analytics će biti sve popularniji. Kompanije, uključujući i SMEs, će težiti da unaprede svoje procese, da ih automatizuju, da imaju pravovremene podatke. To ne moraju biti veliki i skupi sistemi, ima puno raspoloživih softvera koji mogu olakšati poslovanje i malim kompanijama, i tako ih osnažiti i za redovno poslovanje, ali i da spremniji dočekaju neku novu krizu.  

Rad od kuće kao izazov

Kad je sve počelo, jedan broj kompanija bio je nepripremljen za rad od kuće, čak i sa tehničkog aspekta, pa su morale da se brzo prilagode i da se "snađu". Pored organizacije online poslovanja, kompanije su morale da se nose i sa kontrolom procesa, online upravljanjem radnicima, pa je pitanje je koliko je bilo mogućnosti da se bave internom kontrolom. Malu prednost imale su one kompanije koje su krenule u smeru automatizacije pre krize, koje su imale automatizovane procese, a samim tim i kontrole, poput softvera koji rutinski rade određene operacije, traže autorizacije i omogućavaju kontinuiranu primenu kontrola.

Zaštita od sajber napada

U prethodnim godinama činilo nam se kao da se sajber napadi ne dešavaju tu kod nas, a od početka godine ih je bilo čak nekoliko, stoga je potrebno sagledati da li su kompanije spremne da zaštite svoje podatke, sisteme, svoje poslovanje. Potrebno je ozbiljno shvatiti „cyber security“ i podići svest kompanija da je potrebno investirati u to i osigurati se.