Ova akcija je prva u nizu, nadamo se, tradicionalnih okupljanja članova na Afterwork Coffee Hour. Domaćin druženja bio je Team Leader SAMPLE, Aleksandar Poznanić, Marketing direktor Business Unit Coffee, u okviru Droge Kolinske.

I ovog puta, okupljanje je, osim druženja, imalo i društveno odgovorni element. Nastavljena je inicijativa poklanjanja lap topova najboljim studentima sa Univerziteta u Srbiji, koja je započela u Čelarevu 13. juna. Ovoga puta lap top je poklonjen Milutinu Ješiću, studentu sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Lap top je donacija Vip mobile, u čije ime je poklon uručio direktor prodaje VIP i član SAM, Nenad Vučinić.

Događaju su prisustvovali i predstavnici organizacije AIESEC, sa kojim je SAMPLE potpisao protokol o saradnji, uz najavu zajedničkih aktivnosti dve organizacije.

Nakon zvaničnog dela, baristi Grand Pleasure Cafea su članovima SAMPLE održali kratak trening u pripremanju espresso kafe, a prisutni su imali priliku i da se sami oprobaju u pripremi ovog napitka. Druženje je u prijatnoj atmosferi nastavljeno u Café-u.

Galerija  

U subotu, 3. jula, članovi Srpske asocijacije menadžera su imali priliku da provedu divan dan u letnjem, opuštenom druženju na Srebrnom jezeru.

Posle prijatne vožnje Dunavom, članovi su uživali u prelepom ambijentu Srebrnog jezera, uz lepo vreme, odlični hranu, piće, muziku i uz gledanje utakmice.

Domaćin okupljanja je bio Slobodan Vučićević, koji se zahvalio članovima na uspešnoj prvoj polovini godine za Srpsku asocijaciju menadžera.

Zahvaljujemo se Srboexportu koji je obezbedio prevoz do Srebrnog jezera, kao i Zvezdanu Horvatu na predstavljanju knjige Brzina poverenja Stivena M.R. Kavija.

Galerija

Predavanje na temu: Upravljanje ljudskim kapitalom: stub razvoja kompanija održala je član Srpske asocijacije menadžera, Tatjana Mamula iz kompanije MASMI. Drugi deo predavanja održao je Milan Škorić, takođe iz kompanije Masmi. U SAM-ovim prostorijama prisustvovalo je 15 članova Srpske asocijacije menadžera, koji su se nakon predavanja aktivno uključili u diskusiju o datoj temi.

Da li ste sigurni da možete sebi da priuštite zaposlene koji se ne identifikuju sa svojim poslom i ne zalažu se za ciljeve kompanije?

Cena niskog stepena vezanosti zaposlenih za svoju kompaniju može biti visoka iz više razloga:

• fluktuacija će biti veća, a odlaskom zaposlenih rizikujete ne samo zato što gubite ljude sa određenim znanjima i iskustvima, već i zbog toga što oni mogu sa sobom da odvedu i vaše klijente,
• kvalitet usluga koje pružate će biti niži, budući da je uglavnom povezan sa time koliko su zaposleni spremni da ulože napor,
• gubici novca izdvojenog za trening zaposlenih koji će napustiti kompaniju su nepovratni...

Kapital kojim jedna kompanija raspolaže, ne počiva samo na materijalnim dobrima koje poseduje, već i na organizacionoj kulturi, liderstvu, timskom radu, informacionom i ljudskom kapitalu.

Predavanje je imalo za cilj da prikaže mogućnosti istraživanja ljudskog kapitala i isplativost ulaganja u njegov razvoj - koristeći za to razvijenu metodologiju - EmployeeView.

Galerija

Članovi sekcije mladih lidera SAMPLE organizovali su prijateljsku utakmicu i druženje povodom Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, u Čelarevu, u nedelju 13. juna. Ovo celodnevno druženje uz puno zabave, edukacije i sporta realizovano je pod pokroviteljstvom i u organizaciji Carslberg Srbija.

Po dolasku u Čelarevo, odigrana je prijateljska utakmica između timova mladih menadžera i mladih novinara. Po završetku utakmice koja je protekla u dobrom raspoloženju i uz pobedu mladih novinara, članovi SAM i njihovi gosti su nastavili druženje u Muzeju piva.

Domaćin Predrag Kudra iz kompanije Carlsberg je sve prisutne upoznao sa istorijom Carslberga, asortimanom proizvoda kao i dosadašnjim aktivnostima ove kompanije u Srbiji i u svetu. Nakon toga, Team Leader SAMPLE Aleksandar Poznanić je predstavio sekciju mladih menadžera, misiju i osnovne ciljeve i aktivnosti kojima će se ova sekcija baviti u narednom periodu. Takođe je iskoristio priliku da prisutne mlade menadžera i novinare upozna sa osnovama uspešnog leadership-a.

Ono što je ovom događaju dalo karakter društveno odgovorne akcije je donacija lap top računara Jeleni Vaslić, studentu generacije Ekonomskog fakulteta iz Subotice, a uz donatorsku pomoć Erste banke. Ovo je samo prvi u nizu poklona koji će SAMPLE dodeliti najboljim studentima sa još tri univerziteta u Srbiji: Beogradskog, Kragujevačkog i Niškog.

Vrhunac nedeljnog druženja u Čelarevu je bilo zajedničko gledanje fudbalske utakmice reprezentacije Srbije sa reprezentacijom Gane.

Svi prisutni članovi su na kraju posete Čelarevu dobili poklone koje su obezbedili Carslberg Srbija, Srpska asocijacija menadžera i kompanija Pilot Toys.

Za sve članove SAM i njihove goste bio je organizovan zajednički prevoz iz Beograda u organizaciji Srboeksporta.

Galerija

U opuštenoj atmosferi, kroz zanimljive zadatke modula "Zlato pustinjskih kraljeva" učesnici su stavljeni u situacije koje njihova iskustva povezuju sa situacijama iz poslovnog života i radnog mesta. Kroz timski rad, ekipe su podsticane da budu što produktivnije, uz ograničeno vreme i resurse. Timovi su naučili kako da iskoriste prednosti timskog rada, planiranja, postavljanja ciljeva, kao i preuzimanja neophodnih rizika. Na kraju treninga, proglašen je i pobednički tim, a kompanija Pilot toys je svim učesnicima poklonila rekete za zabavu i igru u predstojećim letnjim danima.

Delić atmosfere sa zanimljivog treninga možete pogledati ovde.

U prijatnoj atmosferi, gospodin Miodrag Radovanović je sve prisutne upoznao sa karakteristikama vrhunskih vina iz selekcije podruma Radovanović.

Od 21. maja kompanija DHL za sve članove SAM odobrava popust od 10% na svoje usluge.

Delić atmosfere sa ove večeri možete pogledati ovde

Sastanku su prisustvovali ekonomski savetnici koji će biti raspoređeni na pozicije u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Francuskoj, Austriji, Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. U prvom delu sastanka oni su imali priliku da predstave projekat i ciljeve svog angažmana u inostranstvu. U drugom delu sastanka, prisutni članovi SAM su izneli svoja dosadašnja izvozna iskustva, a zatim je otvorena diskusija o mogućnostima, potencijalima i eventualnim preprekama srpske privrede na inostranim tržištima. Prisutne ekonomske diplomate su se upoznale sa menadžerima iz nekih od najuspešnijih izvozno-orijentisanih kompanija naše zemlje kao što su Nectar, Metalac, Tigar, Grand, Štark i druge. Srpska asocijacija menadžera će nastaviti kontakt i saradnju sa ekonomskim predstavnicima naše zemlje u inostranstvu u cilju unapređenja izvoznih rezultata izvoznih kompanija članica SAM.

Kontakte ekonomskih diplomata možete naći u odeljku Aktuelno-Interna dokumenta.

 Galerija

Cilj ovog predavanja bio je predstavljanje veze između menažmenta i operativnih alata - sistema menadžmenta. Svrha ovih alata je usmeravanje i upravljanje organizacijama na globalno prepoznatljiv način. Ovo predavanje ne uvodi u detalje pojedinačnih sistema menadžmenta (ISO 9001, ISO 14001, OHS 18001, ISO 27001, ISO 22000....) već je imalo za cilj da prikaže šta je, zašto i kako zajedničko za sve ove sisteme.  Većina ovih sistema je primenjljiva u svim organizacijama, što temu čini veoma zanimljivom.

Galerija

U sredu, 14. aprila u 17.30h održan je  deveti po redu Forum menadžera u prostorijama Asocijacije. Predavanje na temu: "Value Innovations - kako pružiti superiornu vrednost i ostvariti održiv, profitabilan rast?" održao je član Srpske asocijacije menadžera Nenad Paunović, iz kompanije EDGE.

Value Innovation proces, metodologija i alati omogućavaju stvaranje "Plavog Okeana", opisanog u knjizi Blue Ocean Strategy (najprodavanija knjiga u istoriji Harward Business School Press-a) koja objašnjava kako direktnu konkurentsku bitku u krvavom, crvenom okeanu zameniti plavim okeanom u kome je konkurencija irelevantna. Na predavanju su predstavljene i studije slučaja nekih od najvećih svetskih kompanija koje su, korišćenjem Value Innovations procesa, ostvarile ogroman tržišni uspeh.

S obzirom da je tema veoma interesantna, Forumu je prisustvovalo preko trideset članova Asocijacije i uživalo u prezentaciji o tome kako se izdvojiti od konkurencije i ostvariti održiv, profitabilan rast svoje kompanije.

Galerija

Oko 30 članova SAM i njihovih gostiju prisustvovalo je prezentaciji i učestvovalo u diskusiji o 180° različitom pristupu od tradicionalnog pristupa prodaji i lakšem razlikovanju od konkurencije.

Prezentacija je pokrenula i diskusiju o tradicionalnom i netradicionalnom načinu prodaji. Članovi iz sveta autoindustrije, osiguranja i banaka su posebno aktivno učestvovali u diskusiji o metodama i sistemima prodaje roba i usluga, kako ih plasirati na tržištu kao i o različitim pristupima klijentima. Razgovor je nastavljen i tokom koktela. 

Galerija

Predavanje na temu "LIBERATING LEADERSHIP" održao je specijalni gost Mike George jedan od danas vodećih predavača iz ove oblasti. Mike George je u prijatnoj atmosferi, u dvočasovnoj interaktivnoj komunikaciji sa članovima SAM približio shvatanja o uspešnom liderstvu danas, razlikama između menadžera i lidera i šta zaista znači biti efikasan lider u 21. veku. Predavanju je prisustvovalo 30 članova SAM, kao i programski direktor COTRUGLI Business School iz Zagreba.

Fotografije sa događaja možete pogledati ovde.

Prezentacijom i promotivnim filmom, BES tim je predstavio zanimljive podatke o izvršenju: za izvršenje sudske odluke u Srbiji potrebno je, u proseku, više od 500 dana, stopa naplate potraživanja iznosi manje od 5%, a više od  73% kompanija "nikada ili retko" vrše naplatu potraživanja sudskim putem. U najnovijem izveštaju Svetske Banke po efikasnosti sistema izvršenja, Srbija je na 23. mestu od ukupno 27 zemalja istočne Evrope i centralne Azije obuhvaćenih analizom.

Prezentaciji je prisustvovalo oko 15 članova SAM, koji su kroz diskusiju izneli i svoje viđenje problema neefikasnog izvršenja u Srbiji, kao i stavove po pitanju uvođenja paralelnog sistema profesionalnih (privatnih) izvršitelja.

Integralni članak sa E-kapije

Vreme je za sprovođenje sudskih odluka pri izvršenju prinudne naplate - šta donosi novi Nacrt zakona o izvršnom postupku?

"Dosta čekanja, pređimo sa presude na dela", osim što je slogan nedavno pokrenute medijske kampanje, mogao bi biti i zaključak sastanka privrednika o izvršenju sudskih odluka u Srbiji i rešenjima ponuđenim Nacrtom novog zakona o izvršenju, koji je održan u organizaciji Srpske asocijacije menadžera 21. decembra 2009. godine.

Direktor USAID Programa za reformu stečajnog i izvršnog postupka (BES program), Milo Stevanović rekao je da većina poslovnih ljudi u Srbiji nailazi na isti problem prilikom pokušaja naplate svojih potraživanja, te da ta nemogućnost naplate šteti njihovom poslovanju na više načina.

Istraživanja pokazuju da zbog tako loše situacije, mnoge kompanije u Srbiji ni ne pokušavaju da prinudnu naplatu sprovedu preko suda. O tome koje su manjkavosti sistema, kakve napore Vlada ulaže da ih prevaziđe i šta prisutni menadžeri, pravnici i bankari mogu da učine po tom pitanju, pored direktora USAID Programa, govorila je Dragana Stanojević, zamenica direktora programa BES. Ona je bila članica i prve i druge grupe koja je radila na izradi Nacrta zakona o izvršnom postupku i poseduje prvu licencu za stečajne upravnike koja je izdata u Srbiji.

Projekat reforme stečajnog i izvršnog postupka pokrenut je 2006. godine i trajaće do septembra 2010. Njegov budžet je 9,5 mil USD a konsultantske usluge pruža kompanija "Booz Allen Hamilton". Glavni partneri BES-a na sprovođenju postupka su Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo pravde, dve agencije za sprovođenje stečajnih postupaka i trgovinski sudovi.

Glavni cilj projekta je podrška punoj reformi sistema kako bi se postigla efikasna zaštita poverilaca i kako bi se postigao izvestan stepen predvidivosti rizika u poslovanju koji trenutno ne postoji.

- Prema jednom od istraživanja koje smo sproveli među poslovnim ljudima u našoj zemlji, 73% ispitanika se izjasnilo da nikad ili retko koristi sudsko izvršenje kao način za naplatu duga. Dalje, Srbija je na 23. mestu od 27. zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije, što samo po sebi predstavlja alarmantan podatak - rekla je Dragana Stanojević.

Problem privrednika svakako predstavlja i činjenica da je za izvršenje naplate u Srbiji potrebno 635 dana, kao i da je stopa naplate potraživanja prinudnim putem manja od 5%.

Prosečan broj dana koji je potreban sudiji za donošenje rešenja za izvršenje je 10 do 17, što je ipak napredak, budući da je u Trgovinskim sudovima taj broj dana bio i više od 400.

Do prvog pokušaja plenidbe prođe u proseku između 115 i 142 dana. Kada je moguće izvršiti potraživanje na računu dužnika, kada ima još sredstava, taj period je dosta kraći.

Naime, to se dešava dosta brže jer Narodna banka Srbije ima svoj sistem naplate koji to prilično efikasno sprovodi. Budući da prva plenidba najčešće prođe neuspešno, do druge dođe u periodu od 90 do čak 120 dana i tako do svakog sledećeg pokušaja. Odnos uspešnih pokušaja, gde je do namirenja došlo, prema neuspešnim je 1 prema 14.

- Pri tome uspešno podmirivanje ne predstavlja podmirivanje u celini - naglasila je Stanojevićeva.

Ona je dodala da u Trgovinskom sudu u Beogradu radi 9 izvršitelja, da je broj novih neizvršenih predmeta godišnje između 22 i 34 hiljade, što govori da jedan izvršitelj mesečno dobije između 200 i 300 slučajeva.

Imajući to u vidu, čak i teoretski, uspešno obavljanje posla postaje nemoguće.

Svi ovi pokazatelji naveli su na neophodnost reforme zakonskog sistema, a jedna od osnovnih izmena zakona za koju se u BES-u nadaju da bi mogla pomoći jeste uvođenje profesionalnog izvršitelja, kao paralelne institucije sistemu postojećih sudskih izvršitelja.

Izvršitelj je lice koje imenuje ministar pravde da sprovodi izvršenje uz upotrebu javnih ovlašćenja koja su mu preneta zakonom. U predlogu je da se on imenuje za određeni apelacioni okrug, s tim što može da ima ingerencije na teritoriji cele Srbije. Neophodno je da on ima diplomu pravnog fakulteta, 3 godine radnog iskustva, da ima položen specijalistički ispit i licencu za obavljanje posla izvršitelja.

- Ono što privrednicima novi Zakon donosi jeste pravo izbora. Kada već dođete u situaciju da je izvršenje prinudne naplate jedino rešenje onda možete bar da birate da li će to učini sudski ili profesionalni izvršitelj - prisutnima je pojasnio Milo Stevanović, direktor BES programa.

Novim Nacrtom zakona pojednostavljen je i postupak prodaje pokretnih i nepokretnih stvari. Početna cena licitacije je definisana sa 50% od procenjene vrednosti, ako se ne uspe sa njom može se spustiti do 20% od procenjene vrednosti, a ako se ni tada ne proda ide se na direktnu prodaju.

Dozvoljena je i prodaja idealng suvlasničkog dela, kao i izvršenje prinudne naplate nad imovinom koja nije upisana u javnu knjigu,pod određenim uslovima.

Koliko je stanje u pravosudnom sistemu, pre svega u sistemu naplate, alarmantno govori i činjenica da je Svetska banka insistirala da reforma sistema izvršenja prinudne naplate bude jedan od uslova za sklapanje nekog od sledećih kreditnih aranžmana sa Srbijom.

Takođe, Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku Srbije na putu evropskih integracija, istakla neophodnost izmene tog sistema, a sud u Strazburu doneo je čak 11 osuđujućih presuda zbog sporog izvršenja sudskih odluka prinudne naplate..

- Mi smo medijskom kampanjom pokušali da skrenemo pažnju na ogroman problem koji zaslužuje više od malih, kozmetičkih promena - zaključila je Stanojevićeva.

Rukovodilac službe za nenaplative kredite EFG banke, Aleksa Milenković rekao je da korupcija u sprovođenju naplate postoji ali da je ona daleko bezazlenija od neznanja i nezainteresovanosti sudskih činovnika.

- Više može da vam naudi sudija koji je nezainteresovan ili neupućen u ono što je njegov posao neko ko je korumpiran. Sa druge strane, naš najveći problem pri naplati je to što kompanije dužnici, u toku sudskog procesa izvrše preseljenje imovine ili preregistrovanje firme i onda nemate od koga da naplatite svoje potraživanje - istakao je Milenković.

Ovde možete pročitati novinski članak u vezi sa izvršnim postupkom:

Galerija

 Nakon prezentacije, diskusija se nastavila i na temu spremnosti kompanija na promene unutar organizacije kao jedno od rešenja za prevazilaženje krize, a menadžeri su izneli i svoje stavove o reorganizaciji i stečaju, kao i o ulozi banaka u ovim procesima.  

Galerija

(Integralni tekst preuzet sa E-kapije)

Interes menadžera Srbiji je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju što pre stupi na snagu jer će im tada biti olakšan posao. Sporazum će omogućiti menadžerima, čija privredna društva imaju filijale u različitim zemljama Evropske unije, da "cirkulišu" i posluju i u drugim filijalama a ne samo u matičnoj, objasnio je Danijel Pantić, partner u "HD European Consulting Group", na četvrtom forumu menadžera pod nazivom "Pozicija Srbije u procesu evropskih integracija i implikacije na menadžersku profesiju".

Pantić je na forumu govorio i o korišćenju sredstava iz pretpristupnih (IPA) fondova Evropske unije.

- Srbiji je iz IPA fondova namenjeno oko 500 mil EUR za tri godine. Koliko će koja zemlja dobiti sredstava zavisi od veličine zemlje, broja stanovnika, političke situacije u zemlji, odnosno dokle je stigla u procesu pridruživanja EU, ali zavisi i od budžetskih ograničenja unije - rekao je Pantić.

Od 5 komponenti u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć, Srbiji su kao potencijalnom kandidatu za članstvo u EU namenjene dve. Reč je o podršci u tranzicionom procesu i izgradnji institucija, kao i u regionalnoj i prekograničnoj saradnji. Regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj su komponente koje se ne odnose na Srbiju, dok ne postane zemlja kandidat.

- Za izgradnju institucija dobijaju se bespovratna sredstva poreskih obveznika EU. Na tenderima za dobijanje sredstava učestvuju firme, instituti, iniverziteti i dr. Oni pružaju najčešće konsultantske usluge, nabavljaju softvere i slične usluge koje imaju cilj da ojačaju institucije, a korisnici su vladine institucije, agencije, opštine - rekao je Danijel Pantić.

On je napomenuo da za sredstva iz prekogranične saradnje moraju da učestvuju neprofitni subjekti.

- Sredstva za prekograničnu saradnju ne mogu dobiti direktno kompanije, ali mogu opštine, privredne komore, udruženja. Može npr. da konkuriše naša asocijacija. Cilj saradnje je razmena i usvajanje različitih znanja, veština kao i razmena ljudi.

Pantić kaže da je u toku tender za prekograničnu saradnju sa Hrvatskom i na raspolaganju je oko 1 mil EUR.

Srbija je do sada uspostavila prekograničnu saradnju sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.

- Projekat mogu predložiti direktni budžetski korisnici i indirektni korisnici uz podršku Ministarstva finansija. Takođe mogu učestvovati i udruženja građana ako imaju pismenu podršku ministarstva. Sredstva se opredeljuju dve godine unapred za konkretan projekat. Program mora da ima veze sa pravnim tekovinama EU i da bude spreman za implementaciju - navodi Pantić i dodaje da se od države traži da sufinansira neke projekte.

Govoreći o primerima aktuelnih projekata iz oblasti ekonomije, on je naveo Business advisory service program i Program za konkurentnost i inovativnost.

Galerija

Veran Matić je razgovarao sa članovima SAM na temu Korporativne društvene odgovornosti i tom prilikom izneo iskustva Fondacije B92 u akcijama „Sigurna kuća", „Hrana za sve", zatim akcije dobrovljnog davanja krvi, kupovine pokretnog mamografa i mnogedruge. Od prisutnih se kroz diskusiju čulo da postoje određene administrativn prepreke koje utiču na brzinu i efekte „dobročinstava", ali da su oni i dalje veoma posvećeni društveno odgovornim akcijama. Sastanku je prisustvovalo preko 30 članova SAM.

(Integralni tekst preuzet sa E-kapije)

U osnovi filantropije je želja da se pomogne drugim ljudima bez očekivanja lične koristi, a pri tome i individualna i korporativna filantropija imaju širok društveni značaj. Osim direktnog uticaja na poboljšanje kvaliteta života ljudi, ona ima uticaj i na razvoj sistema moralnih vrednosti, utiče na razvijanje svesti o pripadništvu zajednici i povezanosti sa okruženjem. Koliko je društvena odgovornost zastupljena među srpskim kompanijama i menadžerima - bilo je reči na forumu Srpske asocijacije menadžera. Među "najglasnijima" u ukazivanju na pitanja odgovornosti prema zajednici, kao i u konkretnim akcijama je, bez sumnje, kompanija B92, koja je pokrenula niz humanitarnih projekata - Hrana za sve, izgradnja sigurnih kuća, kupovina pokretnih mamografa, akcija davanja krvi. Zato je o korporativnoj filantropiji, dobročinstvu i humanosti na pomenutom forumu govorio Veran Matić, direktor B92.

Podatak da u Srbiji više od pola miliona ljudi gladuje i da je osnovno ljudsko pravo - pravo na život - ugroženo nemaštinom, pokrenuo je ljude iz Fonda B92 da kreiraju humanitarni projekat "Hrana za sve" kao potrebu da se hitno pomogne gotovo 10% populacije Srbije, koja gladuje.

Veran Matić je napomenuo da su do sada u ovoj akciji sakupili hranu u vrednosti 1 mil EUR, ali da je to samo početak, jer Fond B92 planira da se kontinuirano bavi ovim pitanjem.

- "Hrana za sve" inicira prikupljanje hrane, pomaže otvaranje novih narodnih kuhinja, a osim toga, akcijom utiče na uspostavljanje institucionalnih, sistemskih okvira za poboljšanje položaja ljudi koji samostalno sebi ne mogu da obezbede uslove za normalan život. Planiramo i da rešimo problem nezaposlenih kroz oblike samozapošljavanja - naveo je Matić .

Kako je naglasio, narodne kuhinje jesu prva pomoć, ali je značajnije da se najsiromašnijima omogući da nađu posao i da od tog posla hrane svoje porodice.

- Ovih dana čitao sam da ima poljoprivrednika kojima se više isplati da 50 hektara jabuka ostave na stablima, nego da angažuju radnu snagu za branje, jer je cena izuzetno niska, a plasman neizvestan. Naša ideja je da ljudima koji su na birou za zapošljavanje obezbedimo finasiranje za radove u poljoprivredi a kasnije i da im omogućimo da tu robu plasiraju. Jednim delom - da ti proizvodi završe i u narodnim kuhinjama.

Sve ove humanitarne akcije naišle su na odobrenje države u deklarativnom smislu, dok je konkretna pomoć u vezi sa poreskom politikom izostala.

Veran Matić je napomenuo da je poreska politika za investitore i dobrotvore ista i da se sa novcem kojim je plaćen porez za dosadašnju izgradnju sigurnih kuća mogla napraviti još jedna .

- Sve kompanije koje doniraju hranu plaćaće porez na plasiranu robu, transport, propratne troškove. B92 kada promoviše dobrotvorne akcije, plaća porez kao da su taj termin iznajmili za komercijalne reklame.

Država kao izgovor za ovakvu poresku politiku ima moguće zloupotrebe i utaje poreza, ali, kako je napomenuo Matić, to bi se moglo rešiti jasnim pravilima, standardima i strogom kontrolom.

Postavlja se pitanje da li privrednici učestvuju u dobrotvornim akcijama samo zbog medijske pažnje i da li bi i anonimno pomagali?

Promocijom i velikom reklamom dobrotvornih akcija, kako je objasnio Veran Matić, B92 želi da stvori sistem zaraze i da pokrene i one privrednike koji nikada nisu učestvovali u sličnim akcijama.Kako je naveo, promovisanje akcija je način da se javnost pobudi da razmišlja o tom problemu i da tako gradi kultura doniranja.

Ljubiša Jovanović, direktor BD Agro, govorio je o tome kako bi trebalo da se ponaša menadžer, koji je društveno odgovoran prema svojim zaposlenima.Kao direktor farme u Dobanovcima, jedne od najvećih i najmodernijih u Evropi, napomenu je da se njegova društvena odgovornost ogleda u tome što je svojim radnicima obezbedio elementarni radnički standard, posao u savremeno opremljenoj farmi, pomoć njihovim porodicama i veliko ulaganje u obrazovanje kadrova.

Kao vid humanitarnog delovanja pomenute su i dobrotvorne večere i balovi, gde zvanice uz određeni prilog u novcu pomažu neke akcije. O tome da nije sve u novcu govorio je Dejan Mišović, direktor Kolubara invest gradnje.

- Ne meri se društvena odgovornost novcem. Kao direktor građevinske firme, koja upošljava oko 500 ljudi, mogu da kažem da moji zaposleni žele da pomognu ali nemaju para. Društvena odgovornost je kada ja pokrenem svoje zaposlene da svojim radom pomognu u nekoj akciji. Oni imaju volju da rade prekovremeno, ali odvajanje novca od plate nije dobar potez . Zato je najbolja akcija bila "Dajte krv" jer su se svi radnici odazvali. U ovoj zemlji se izgubio duh društveno korisnog rada . Mi treba da pokrenemo tu svest o kolektivnom radu za zajednicu koji se ne meri u novcu - naveo je on.

Da su mnoge kompanije i preduzeća prepoznala da korporativna društvena odgovornost odavno zaokuplja pažnju medija i javnosti uopšte, potrvdila je Marina Švabić, direktor V+O , koja se bavi odnosima sa javnošću.Kako je rekla, njihovi klijenti vode računa o društveno odgovornom poslovanju (CSR-Corporate Social Responsability), a agencije za odnose sa javnošću imaju poseban segment koji pažnju upućuje CSR .

Galerija

 Kriza je individualni fenomen, pa one firme koje iz krize izađu ranije od drugih, odnosno od ekonomije u celini, stvaraju sebi šansu da preuzmu konkurentske firme.

To je rekao Vladimir Pavlović, portfolio menadžer u kompaniji "FIMA" na početku predavanja "Restrukturiranje kompanija - kako ne propustiti poslednju šansu?" koje je održano 22. oktobra u okviru drugog Foruma menadžera u organizaciji Srpske asocijacija menadžera.

Pavlović je istakao da je kriza jednostavan, ali težak i bolan proces, u kome svi - vlasnici, menadžeri, kreditori, zaposleni, kupci, dobavljači, moraju da prihvate deo "troškova restrukturiranja".

Osim brzine, on je kao ključni faktor u procesu restruktiriranja naveo odnos vlasnika i menadžera.

- Onaj menadžment koji je doveo kompaniju do propasti teško da će moći da je vodi kroz restrukturiranje, što su pokazali primeri u kompanijama u Srbiji, i takav menadžment bi trebalo zameniti. Takođe, veoma je bitno učešće menadžera u vlasničkoj strukturi jer će onda menadžeri imati veću odgovornost - napominje Vladimir Pavlović.

Ako kompanija ima mogućnosti da investira, trebalo bi da ulaže samo u jasne projekte sa brzim efektima i direktnim uštedama, koje će biti vidljive u roku od 12 meseci, a da izbegava strateške projekte kod kojih ne vidi brzu i direktnu korist.

Kompanije propadaju zbog krupnih investicija

Pošto su velike šanse da se u vreme krize prihodi kompanije znatno smanje, nekada čak i za 60%, kompanija bi trebalo da ima pripremljen plan aktivnosti za takve situacije.

- Prvo se režu krupni troškovi, jer kompanije propadaju zbog krupnih troškova a obično se dešava da kompanije upravo rade obrnuto i smanjuju troškove koji su inače sitni-kao što je papir za fotokopiranje i sl.

Pavlović napominje da nema restrukturiranja bez otpuštanja viška zaposlenih jer je bolje imati manji broj zadovoljnih radnika nego veliki broj nezadovoljnih. A kao mogućnost za dobijanje sredstva za otpremnine radnicima navodi sredstva od prodaje nekretnina. On kaže da se podela otpremnina isplati za kompaniju u roku od 10 do 12 meseci.

- Menadžeri bi svojim primerom trebalo da pokažu smanjenje troškova. Oni bi trebalo najviše da smanje svoje plate, da se odreknu luksuznih automobila i korišćenja kompanijskih resursa u privatne svrhe.

Neki efekti restrukturiranja su vidljivi ranije, prvog meseca nakon početka procesa, a neki kasnije, ali ako se odmah ne vidi pomak na bolje, restrukturiranje nije ni počelo pa poverioci treba da pokrenu stečaj kompanije.

- Kompanija je izašla iz krize ako na novom nivou prihoda, koji je često manji od prethodnog, posluje profitabilno, odnosno ako novčani tokovi omogućavaju nesmetano poslovanje, uključujući i servisiranje kreditnih obaveza - naglasio je Pavlović.

(Tekst preuzet sa E-kapije)

Fotografije sa drugog Foruma menadžera možete pogledati ovde.

UO SAM, uz konsultante iz organizacije CIPE (Camelia Bulat i Natalia Otel Belan) i izvršnom kancelarijom, učestvovali su u jednodnevnom strategijskom planiranju za SAM, gde su prolazi kroz tzv. SWOT analizu Asocijacije (koje su prednosti, slabosti, mogucnosti i prepreke) i na osnovu toga iznosili svoja viđenja buduće misije i daljeg razvoja Asocijacije.

Galerija

Kada neki čovek puši i loše se hrani, posledica toga je visok krvni pritisak, ako ne uzima lekove, velika je verovatnoća da će doživeti srčani udar, a kada padne - tada nastaje kriza i treba mu pomoći. Uzimanjem adekvatne terapije i odricanjem od loših navika on može da se oporavi. Tako je i sa firmama. Nije jedini lek rezati troškove bez razmišljanja, već treba obratiti pažnju o integraciji kompanije, treba obratiti pažnju da celina ostane netaknuta - naveo je Zvezdan Horvat, generalni direktor i partner konsultantske kuće "ASEE" iz Novog Sada, govoreći na temu "Upravljanje u vreme krize - od loših navika do infarkta".

Ovim predavanjem otvoren je prvi Forum menadžera, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM), koji će se održavati svakog drugog utorka u mesecu.

Prisutni menadžeri na jučerašnjem (22. septembar 2009. godine) forumu čuli su da je dobra strana krize to što će najjači i najspretniji ostati, dok će slabiji i lošiji propasti. Kako je naveo govornik, posao lidera je da održi celinu, dakle da integriše poslovanje u firmi, a u isto vreme i da održi celinu sa dobavljačima, klijentima i saradnicima.

- U vreme krize tok gotovine je apsolutno primaran. Zajmovi mogu da budu dobri, ali se u ovim trenucima postavlja pitanje njihove cene. Otpuštanje je u redu ali samo za loše radnike. Smanjenje plata je takođe opravdana mera, ali podjednako i radnicima i menadžerima. Znači potrebno je sačuvati gotovinu, dobre ljude, organizacionu kulturu uzajamnog poverenja i poštovanja, dobre odnose sa kupcima i dobavljačima i optimizam - zaključio je Horvat.

Kako je za "eKapiju" rekla Maja Piščević, izvršni direktor Srpske asocijacije menadžera, glavni razlog zbog koga su se odlučili za pokretanje ove inicijative je da pruže kontinuiranu edukaciju njihovim članovima.

- Forum menadžera je zanimljiv projekat zbog toga što omogućava da se sa jedne strane prenose značajna znanja između naših članova, a sa druge strane da se razmeni iskustvo. Postoji deficit ponude predavanja koja drže eksperti u različitim oblastima. Ono što smatramo da je naša prednost i naš kapital upravo je jedno veliko iskustvo naših članova, predstavnika biznisa najrazličitijih veličina - navela je ona.

Forum menadžera biće održavan svakog drugog utorka u mesecu u 17 časova, predavači će biti članovi Asocijacije, koji će i predlagati teme.

- Osim edukacije, forum će ujedno biti povod za klupsko druženje jer ćemo posle svakog predavanja imati koktel gde će ljudi pričati i razmenjivati ideje. Lista tema i lista predavača nije striktno definisana. Imamo forum koji će birati teme i predavače na osnovu sugestija naših članova. Uvek ćemo birati tri teme unapred. Sledećeg utorka će govoriti predsednik SAM-a Slobodan Vučićević koji će ispričati svoju profesionalnu priču - navela je Maja Piščević i dodala da ta asocijacija ima tri primarna zadatka - unapređenje dijaloga sa Vladom, obrazovanje, uspostavljanje mreže menadžera, a sa ovim forumom ostvaruju i drugu i treću komponentu.

Sagovornica "eKapije" navodi da SAM do kraja godine čeka puno posla.

- Krajem septembra imamo veliki okrugli sto o regionalnoj saradnji. U oktobru naša asocijacija organizuje okrugli sto na temu "Nelikvidnost - izgovor ili stvarni problem?" gde su učešće potvrdili premijer Srbije Mirko Cvetković, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, a pored njih na panelu će govoriti Slobodan Vučićević, Zoran Drakulić, Draginja Đurić, Vladimir Čupić. U novembru nas čeka i godišnja skupština - navela je naša sagovornica.

Srpska asocijacija menadžera osnovana je 27. novembra 2006. godine, kada je u sastavu imala oko 40 menadžera, dok danas SAM broji 230 članova.

(Tekst preuzet sa E-kapije)

Galerija

Profesor Bajec je upoznao članove SAM sa detaljima dosadašnjih pregovora sa članovima misije MMF, a zatim predstavio parametre trenutne makorekonomske situacije u zemlji, očekivanja za 2010. god, kao i neophodnost definisanja izlazne strategije za Srbiju. Prisutni članovi Asocijacije su izneli  svoje komentare na neke od predloga Vlade za smanjenje deficita, kao i  predloge za prevazilaženje ekonomske krize.

Galerija