Jugosfera – projekat budućnosti ili utopija?

Po čemu se ovaj prostor, koji ugledni britanski magazin The Economist krsti imenom Jugosfera (izuzetan autorski tekst Tim Jude koji će takodje prisustvovati okruglom stolu), razlikuje od nekih drugih regiona, ili od same EU? Koje su to centripetalne sile (koja vuče ka sredistu) koje ovde deluju i svojim dejstvom homogenizuju ovaj prostor na način koji nikada nece biti moguć u EU bez obzira na stepen povezanosti koji bude ostvarila medju svojim članicama?

Po The Economistu "koreni Jugosfere su u zajedničkim iskustvima, trgovini i poslovanju. Većina bivših Jugoslovena - Bosanci, Srbi, Crnogorci i Hrvati - govore istim jezikom s manjim varijacijama. Mnogi Makedonci i Slovenci još uvek govore ili razumeju jezik koji se nekad zvao srpskohrvatski. Ljudi mogu slobodno da putuju kroz veći deo regiona samo uz ličnu kartu. Oni slušaju istu muziku i vole istu hranu.

Naravno, političke, verske i etničke razlike još uvek postoje. Ali svakog leta se hiljade mladih ljudi okuplja na muzičkom festivalu Exit u Novom Sadu, a velike zvezde iz regiona lako pune sale gde god da nastupaju. Na očajanje hrvatske muzičke industrije, sa mobilnih telefona mnogih mladih Hrvata čuju se najnovije srpske pesme."

Sa duge strane, uticaj centrifugalnih sila (koja udaljava od sredista) više je nego vidljiv. Njega zivimo, od njega zive političari, na njemu stvaraju svoje karijere i ulaze u istoriju.

Da li je moguće i kako ‘poremetiti' tu dinamiku sila? Da li je došlo vreme da se na tome radi? Istorisjki trend poslednjih decenija prošlog veka i početkom ovog pokazao je očiglednu dominaciju centrifugalnih uticaja. Proces utvrđivanja odgovornosti i kaznjavanja odgovornih trajaće jos dugo. Granice medju mladim republikama jos uvek su predmet sporenja. Kosovo je tema nad svim temama.

Ali šta se desava dole, tamo gde žive ljudi? Van svetlosti reflektora sa konferencija za štampu, daleko od novisnkih stubaca koji nas zasipaju analizama uzroka, ne retko sa zaključkom da je nemoguće prevazići istorijske razloge za nepraštanje.

Miro Kučic sa Brača 90% svoje ribe izvozi u zemlje bivse SFRJ. Skoro trećina crnogorske trgovine obavlja se sa Srbijom. Bosna je najveće izvozno tržište Srbije, a Hrvatska je na drugom mestu. Srbija je najveći trgovinski partner Makedonije. Periferni krvotok je vec uspostavljen. To je proces koji se nezaustavivo dogadja, daleko od naših pogleda i, na srecu, nezavisno od političke volje.

Ali i ovom projektu je kao i svakom drugom potrebna podrška i dobri vetrovi. Neophodno je prepoznati ih, uočiti pozitivne trendove, strategijski razmišljati o podizanju konkurentskog kapaciteta čitavog regiona.

Jer veliki investitori, oni od kojih zavisi ekonomski prosperitet svake od zemalja sa prostora Jugosfere, bili oni iz EU, Rusije, Kine ili US, insistiraće na jedinstvenom tržištu. Samo zajednički nastup komplementarnih igrača iz regiona može privući inostrane investiture u budućnosti uzdrmanoj krizom.

O tome će se razgovarati u ponedeljak u Hajatu. Ne o institucionalizovanju nove zajednice, nego o uspostavljanju racionalne, interesno orijentisane privredne saradnje. O sličnostima i zajedničkim imeniteljima izraženim na neutralnom jeziku ekonomije i težnji ka boljem životu svih naroda. O centripetalnim silama.