Komunikacija, komunikacija, komunikacija...

Prošlog juna Pavle, direktor pravne službe, odlučio je da sam ponudi svom direktoru da mu smanji platu. Već mesecima je trajala kriza i, mada to niko od njega nije tražio, on je osetio potrebu da pokaže da je deo tima i sam je ponudio smanjenje. Direktor je  sa zahvalnošću prihvatio predlog i Pavle je narednih 6 meseci dobijao za 20 % manji mesečni iznos na svom računu u banci.  Sredinom decembra Pavle je  direktoru poslao mail potsetivši ga na njihov dogovor da mu vrati platu na pun iznos kada se okolnosti poprave i zamolivši ga da to sam uradi kada to bude  bilo moguće. Nije dobio odgovor na svoj mail, ali ga je dobio na svoj račun  dan pred Novu godinu. U dinar, tačno onoliko koliko je imao do jula. Pavle je bio impresioniran brzinom reakcije i  korektnošću svog šefa. Čim se vratio iz banke poslao mu je mail kojim mu je čestitao Novu godinu i zahvalio što je ispostovao njihov dogovor.  

Ovoga puta direktor mu je vrlo brzo odgovorio.

"Izvini, nisam stigao da ti javim pre nego što si primio platu. Razlika ti je uplaćena kao čast za dobar rad u prethodnoj godini".

U tom trenutku Pavle se osetio kao da mu je  kanta ledene vode pala na glavu. Bilo ga je sramota da kaže svojoj supruzi kojoj je pre toga  bezmerno hvalio korektnost svog šefa. Čak ju je potsetio i kako ga je neosnovano krtikovala što je sam predložio smanjenje plate u junu. Sećao se dobro njenih reci:

"Znaš kad će opet da ti poveća? Nikad! Nisi to trebao da uradiš." Nije bla jedina koja mu je to rekla.

Šta je Pavla najviše zabolelo? Koji je glavni razlog neuspeha inače sposobnih lidera? U daleko najvećem broju slučajeva, tačnije 73%, to je odsustvo jasne komunikacije sa drugima. Svi ostali razlozi su daleko manje važni: nesposobnost za rad u timovima (59%), arogancija (55%), velike organizacione promene (36%), tehnička (ne)sposobnost (9%).

Pogledajmo to na gornjem primeru. Pavle je odgovorno predložio smanjenje svoje plate. Njegov šef je to cenio, kao i Pavlov ukupan doprinos u firmi i želeo je da ga nagradi na kraju godine. S druge strane, Pavle je smatrao da je Nova godina dobar trenutak da ga potseti na dogovor da mu vrati staru platu kad se situacija popravi, a ovaj mu nije odgovorio. Rezultat: težak nesporazum i mrlja koja će dugo ostati na međusobnim odnosima šefa i podređenog.

A šta je trebalo da uradi? U idelanom slučaju, da ga pozove i da mu objasni da  još uvek nije u mogućnosti da mu vrati platu, ali da nije zaboravio njihov dogovor i značaj Pavlovog gesta. Ili makar da mu to napiše u mailu. Nagrada koju je Pavle dobio na račun u banci predstavljala bi tada sasvim drugačiju poruku. Pavle bi imao satisfakciju, a šef bi bio nagrađen lojalnošću svog saradnika i željom da i dalje daje sve od sebe.

Sigurno da bi svako mogao da se seti nekog sličnog primera. Ne samo na poslu, već i u kući, sa decom i prijateljima. U ovom slučaju oba aktera su imala najbolje namere, ali to nije uvek dovoljno. Ne kaže se za džabe da je put do pakla posut dobrim namerama. Ne smemo podrazumevati da su svima jasni naši gestovi, odluke, postupci, čak i kada nama deluju nedvosmisleno. Objasnite ih, proverite kako su shvaćeni. Tačno je da smo često u žurbi, da jedva postižemo da pozavršavamo makar i goruće prioritete u jednom danu. Zato za početak pokušajmo da pravimo razliku između hitnih i bitnih stvari. Ima ih u svakom danu. Kratki mailovi koji nam oduzimaju vreme i skreću pažnju sa važnih tema, bezbroj malih sastanaka za suštinski nebitne odluke, odgovaranje na nevažne telefonske pozive... Razmislite o tome. Bitne stvari nisu uvek hitne, ali ako ih zapostavimo suočićemo se sa ozbiljnim problemima, takva su recimo pitanja prevencije. S druge strane, hitne stvari imaju često moć da nas zavaraju, da nam se učine kao bitne. Pokušajte da ih prepoznate u svom danu. U početku će vam to oduzimati malo više vremena, ali vrlo brzo ćete početi to da radite automatski, bez svesnog napora, i onda ćete se zapitati zašto to niste ranije učinili.

Neko je davno rekao: sa ljudima brzo je polako, a polako brzo. Za svaki minut uložen u bolju komunikaciju ostvarićemo višestruku uštedu vremena u budućnosti. Ulaganje u ljude, u uspostavljanje odnosa poverenja, investicija je koja uvek donosi uspeh. Pokušajte, ovo je zaista bitna stvar!