Aktivnosti

14.06.2021.

POSTANI ČLAN

Intrapreduzetništvo – kultura inoviranja kompanija - Dejan Ranđić, osnivač i direktor, DNA Communications i ICT Hub

Kako da u struktuiranom sistemu postignemo agilnost, posvećenost i brzinu preduzetnika? Da li postoji preduzetnički i korporativni tip menadžera ili možemo usvojiti najbolje od oba sveta? Šta korporacije mogu naučiti od startup-ova i da li smo nakon korporativnog iskustva spremni za „corpo startup“ ili „corpo spin-off“ pristup? Odgovore na ova pitanja dao je Dejan Ranđić, menadžer, preduzetnik i konsultant sa višegodišnjim iskustvom u oblasti inovacija, komunikacija i marketinga, osnivač i direktor DNA Communications i osnivač ICT Hub-a, na predavanju „Intrapreduzetništvo“ u okviru modula Business Agility, kojim je završen prvi semestar SAM Akademije.

Šta je intrapreduzetništvo?

Intrapreduzetništvo predstavlja sistem, odnosno klimu koja dozvoljava zaposlenima u nekom sistemu da se ponašaju kao preduzetnik. Taj pojedinac kojem se dozvoljava da se ponaša kao preduzetnik trebalo bi da bude ekstremno motivisan, proaktivan, istraživački nastrojen, sa veštinama da razmišlja van kutije. To nije lako. Kada poredimo intrapreduzetništvo sa klasičnim preduzetništvom, ono ima jednu prednost više u odnosu na standardno preduzetništvo. U standardnom se oslanjamo na skromne resurse preduzetničkog pokušaja, dok se u intrapreduzetništvu oslanjamo na resurse jednog struktuiranog sistema koji daje mogućnosti za znatno bolji start.

Kako kreirati preduzetničku struju unutar struktuiranog sistema?

U ovom procesu neophodno je da dođemo do odgovora na nekoliko pitanja: kako napraviti preduzetnički “drajv” unutar struktuiranog sistema i kako motivisati ljude da budu agilni? Kako pokrenuti ljude da budu još proaktivniji, a omogućiti da sistem bude još bolji? Kako da se sistem podesi tako da omogući ljudima taj pristup? Tu dolazimo do teme inovacija. Imamo jednostavne inovacije kroz unapređenu upotrebu nečega bez prerađivanja, odnosno bazično prilagođavanje čiji benefit je lakša realizacija procesa i rešenje problem. Imamo inovacije unapređenja procesa, sistema, organizacije koje pružaju benefite uštede i brzine kao i inovacije kroz značajnu promenu i unapređenje poslovanja, tj. unapređenje čitavog biznis modela. Inovacija može služiti da promeni kompletnu paradigmu poslovanja i moramo misliti o tome kako podstaći stvaranje i protok inovacija unutar sistema sa ciljevima da sistem bude bolji, efikasniji, profitabilniji, da spremno ide u susret izazovima.

Po čemu se razlikuju startup i korporativni model?

Startup je organizacija formirana tako da traži model po kojem može da skalira u kratkom vremenskom periodu, da poveća poslovanje 20 puta, čak i do 100 puta za godinu dana. Svaki startup bi trebalo da bude „tech“ preduzetništvo, ali ne i obrnuto. Desile su se tehnologije kao što je internet koje su omogućile eksponencijalni rast i tehnološki razvoj je doveo do toga da čovek bude u sve većoj meri eliminisan. Kada korporacija razvija projekte u standardnom modelu, ukoliko prva verzija proizvoda na tržištu doživi neuspeh – korporacija ima slobodu i moć da odustane od nje i da neuspeh pomiri sa budućim uspehom. Startup način razvoja proizvoda je drugačiji i ima osnovni princip koji se bazira na stalnim repeticijama jednog ciklusa koji zahteva unapređenje, testiranje proizvoda kod potencijalne korisničke publike, dobijanje povratne informacije.

Dva  važna benefita kod startup pristupa su:

  1. SPOZNAJA - Ukoliko se uvidi da se ne ide dobrim putem, dobija se jasan signal koji doprinosi da se na vreme prekine i uštedi vreme i novac.
  2. VELIKE ŠANSE ZA USPEH - Ukoliko se, po ovom modelu stalnog učenja i unapređenja, stigne do kraja, šanse su velike da će korisnici želeti da koriste vaš proizvod jer je već testiran.

Korporacije su vremenom dosta naučile, usvojile su startup metodologije, akviziraju startup-ove da bi unele to u svoj sistem i intrapreduzetnišvo je zapravo jedan od načina kako su se korporacije u poslednjoj dekadi drastično menjale.

Ko će unaprediti naš struktuirani sistem?

Ko će unaprediti naš struktuirani sistem: spoljni konsultanti, interni department ili ćemo imati iluziju da će se sistem sam od sebe unaprediti? Ako će nas nešto unaprediti, unaprediće nas pritisak tržišta, potrošača i  korisnika. Pitanje je koliko želimo da uđemo u akviziciju. Ukoliko želimo da ubedimo nekoga da koristi naš proizvod, moramo da uradimo dve stvari: da ispunjavamo nekome želju ili potrebu ili da pomažemo u rešavanju nečijeg problema. Kad god postoji nešto što se završava procesom akvizicije na našu stranu, mora biti ispunjen jedan od ova dva uslova. To je važno imati i kao faktor motivacije. Ukoliko želimo da nam se neko pridruži u određenoj ideji, moramo da im ispunimo jednu od dve navedene stvari.   

Kako da iniciramo proces?

Da li ćemo kroz tim bilding izvući od ljudi motivaciju za inovacije, da li ćemo formirati tim za to ili ćemo stvarati inovativnu klimu unutar kompanije? Ne postoji jasan odgovor dok se ne upozna dubinski rad u firmi. To svakako nije lako, pogotovo zadržati iniciranu ideju da opstane. Najveći neprijatelj inovativnih procesa je redovno poslovanje zato što će ono uvek nadjačati ono što je novo. Inovativno će se posmatrati kao vrsta luksuza koja će biti pomerena u drugi plan. Jedno rešenje je da se nova stvar uvede kao ravnopravan projekat koji će imati svoj status i rad. Drugi model je da stvorimo startup unutar sistema. Korpo inovacija već duže vreme potresa set start-up-ova. Najveća šansa startup-ova je upravo unapređenje tradicionalnih tehnologija.

Ko je u situaciji da inovira tradicionalno?

Važne su inovacije koje dolaze iz korporacija i priliku da menjaju tradicionalnu industriju imaju samo oni koji tu industriju poznaju. Pored njih u timovima mogu biti i programeri, stručnjaci za marketing, ali u osnovi moraju biti ljudi iz tradicionalne industrije. Oni su nosioci inovacije.

Kako inspirisati ljude na speen-off ili korpo startup?

Kada smo inicirali inovaciju, došli do faze da je sprovedemo, kako inspirisati ljude da ne rade na normu već kao da je to njihov preduzetnički korak? Ljude je potrebno učiniti partnerima. Potrebno je dozvoliti ljudima da to bude njihovo.

Od jednog spin-off-a može nastati nezavisna kompanija ili da se, nakon što je razvijen proizvod, vrati u svoju matičnu kompanju. To zavisi od činjenice da li je cilj bio inoviranje unutrašnjeg procesa ili nešto što se može izbaciti na tržište.

Kako prepoznati sopstvene potrebe i doći do rešenja?

Da li investirati u departman za inovaciju, ići preko HR-a ili na neki drugi način? To nije laka odluka, ali prvi korak je omogućiti ljudima da budu slobodni. Na tome se nikada ne može dovoljno uraditi, ali ne smemo prestati. Takođe, neophodno je odati priznanje svakom pokušaju svojih saradnika, podstaći ih. Nemojte ulaziti u realizaciju onoga što ne možete sprovesti, od dobre stvari učiniti neuspeh. Dobro procenite da li je u pitanju inovacija koja će unaprediti vas interno, vaš proizvodni proces i dati vam nov proizvod ili je u pitanju nešto što ima eksterne mogućnosti. Ukoliko imate snage, a nemate dovoljno sredstava, razmotrite da to rešenje razvijate i sa nekim konkurentom. Bolje je biti vlasnik pola inovacije nego nula odsto bilo kakve inovacije. Na kraju, razmisliti da li ste spremni za izlazak iz sistema i da li je preduzetništvo ili start-up vaša opcija.