Razvoj duhovne inteligencije

Miloš Despotović, Plant Manager/Managing Director, Maxion Wheels, Južna Afrika, je svestran menadžer u oblasti inženjeringa sa višegodišnjim iskustvom u dinamičnim i izazovnim profesionalnim okruženjima. Skoro tri decenije razvija svoju karijeru u Južnoj Africi gde je stekao ugled veštog generalnog direktora sa inovativnim tehnikama upravljanja.

Miloš se pridružio SAMu prošle godine kao EXPAT član. Specijalno za nas napisao je autorski tekst iz oblasti koju primenjuje u svom rukovođenju timovima.

Tekst pročitajte u nastavku:

Razvoj Duhovne Inteligencije (SQ) kroz integralno podučavanje (coaching)

“Kada oblikuješ čašu, moraš da je napraviš sa prazninom. Njena praznina je svrha i čini je upotrebnom”

                                                                                                                                                              Tao Te Ching

Zapadna psihologija nema centar ličnosti. Samo kombinaciju ličnih odlika ili nesvesnih motiva, genetičkih tendecija i nervnih radnji. Moderna psihologija u ovom kontekstu nema koncept duhovne inteligencije.

Upoznavajući sopstveni centar, šta se može i šta ne može objasniti, kako ga iskusiti i dostići kroz našu ličnost je ključ podizanja i korišćenja spiritualne intiligencije. U Istočnoj filozofiji praznina je breme punoće, a mir je svedok istine.

Naša inteligencija je sazdana i kontrolisana mozgom koji omogućava da mislimo racionalno i logično. To je naša logička inteligencija (IQ). Mi imamo mogućnost da razumemo i radimo, kako na sopstvenim, tako i na osećanjima drugih. To je naša emotivna inteligencija (EQ).

Naša spoznaja da smo kreativni, podizanje nivoa unutrašnjih uvida, mogućnost da menjamo i pomeramo granice našeg prethodnog razmišljanja daje nam duhovnu inteligenciju. Naša duhovna inteligencija je temelj uigranog rada logične i emotivne inteligencije. I samo ta kombinacija nas čini kompletnim bićima sa najvišom inteligencijom koju čine logika, osećanja i duhovnost.

Mi koristimo našu duhovnu inteligenciju da imamo snove, da stremimo i da se uzdižemo, pa čak i iznad naših saosećanja i razumevanja.

Postoje različiti putevi i saznanja na putu duhovne inteligencije i ni jedan nije najbolji. Ona je neophodna u svim profesijama i zanimanjima, i u skladu je sa sopstvenom ličnošću i karakteristikama.

Jedan od puteva razvoja je usvršavanje kroz podučavanje sa nekim ili u grupi. Postignuće visokog standarda na duže staze, samostalno prepoznavanje kada je potrebno promeniti tok ili ga poboljšati, prepoznati koji je pravi put -  često su van granica prethodnih razmišljanja.

Najvažniji principi i put podučavanja za razvoj su:

Uzajamni odnos i razumevanje; iskrenost i sloboda razgovora

Postojanje želje da se nešto promeni; potreba za novom veštinom

Procena: znanja, kompetencije, strukture razmišljanja i odnosa u životu

Obostrana posvećenost ka rezultatu

Procena dužine i strukture podučavanje

Najvažnije principi razumevanja kao daljeg procesa usavršavanja i podučavanja:

Uzajamno poverenje

Često čujemo da se poverenje mora zaraditi, a u stvari poverenje je iskren poklon koji možemo pružiti ljudima. U poverenju nema brojanja pozitivnih i negativnih kalkulacija ili formula. Ne postoji sredina poverenja, mi se jednostavno nađemo u situaciji da imamo poverenje sve dok se poverenje ne potroši. Prvi momenat je prepoznavanje da li je osoba iskrena i da li su joj reči i ponašanje dosledne u razgovoru sa različitim ljudima i sutuacijama. Drugi je da li je osoba kompetentna u svojim radnjama i da li može da ih potvrdi svojim govorom i ponašanjem.

Uzajamno poštovanje

Često se pojam poštovanja objašnjava u tome da li vam se nečije mišljenje dopada ili se slažete sa njim. U suštini poštovanje je prihvatanje osoba takvih kakve su, kakve su njihove vrednosti i ponašanje. To može da varira od jednostavnog prihvatanja do divljenja. Na kraju krajeva, poštovanje nekoga je deo procene, a deo svake procene je izbor. Da bi se napravio dobar izbor mi koristimo intuiciju i prikupljene dokaze i pokušavamo da isključimo predrasude.

Uzajamna sloboda razgovora

Prvo treba da bude prisutan poziv za otvoren razgovor, uz umeće da druga strana oseti da je slušana bez argumenta, i uz postavljanja pitanja koja vode ka razjašnjenju.  Drugo, ključ otvorenog razgovora je važnost da se sluša za punom pažnjom. Treće, važna je i sloboda razgovora na bazi stroge poverljivosti.

I onda kada se uspostave principi razumevanja, poverenja, poštovanja, razgovora  mogu se puniti praznine ili istraživati različita značenja u našim životima. Šta je moj život u suštini? Šta mi znači posao? Šta mi znači kompanija koju sam osnovao ili za koju radim? Kakav odnos imam sa tim? Da li je ispravno i značajno ono sto sam studirao?

Za sva ova pitanja i odgovore nije dovoljno samo racionalno razmišljanje ili pak samo osećanje. To nije dovoljno da ljudi budu potpuno srećni. Ljudi teže pitanjima o vrednosti života ili čak traže nove vrednosti, a i više od toga. Samo postojanje i postavljanje ovih pitanja u nečijem životu, pokazuje potrebu korišćenja duhovne inteligencije.