EXPAT SAM - Miloš Stefanović

Miloš Stefanović, regionalni direktor Adria regije za prestižne automobilske brendove Jaguar i

Land Rover, već četiri godine vodi poslovanje koje obuhvata zemlje bivše Jugoslavije i

Albaniju, sa sedištem u Zagrebu. Sa preko 15 godina iskustva u automobilskoj industriji, Miloš

je prošao gotovo sve pozicije – od servisnog prijemnika do vođenja timova i upravljanja

maloprodajnim objektima – pre nego što je napravio korak dalje iz Srbije.

U razgovoru za SAM deli kako izgleda rad u regionalnom okruženju, koje poslovne vrednosti bi

„uvozio“ u Srbiju, šta bi iz našeg mentaliteta preneo kolegama iz inostranstva, i otkriva svoj

najvredniji uvid iz međunarodnog iskustva.

1. Možete li nam ukratko reći gde trenutno živite i radite, i na kojoj ste poziciji?

4 godine živim i radim u Zagrebu na poziciji regionalnog direktora Adria regije za

automobilski brend, odnosno brendove Jaguar Land Rover, zvanično skraćeno JLR.

Adria regija obuhvata zemlje bivše Jugoslavije + Albaniju.

2. Kako je izgledao vaš profesionalni put iz Srbije do zemlje u kojoj danas radite?

Sa malim izletom od 2 godine u industriju brodogradnje, preko 15 godina sam u

automobilskoj industriji. Prošao sam manje-više sve pozicije od servisnog prijemnika,

prodajnog savetnika, preko mid-menadžment pozicija, vođe manjih i većih timova. Pre

odlaska u inostranstvo, poslednja pozicija na kojoj sam bio je GM maloprodajnog

objekta, tj. Auto Salona.

3. Kako izgleda vaš radni dan i na koji način se razlikuje od onoga što ste ranije iskusili u

Srbiji?

Nemam tipičan radni dan jer dosta putujem po regionu koji vodim. Volim da redovno

obiđem partnere, imamo dosta promotivnih evenata, a česte su i posete prinipalima.

Tehnologija mi omogućava da radim odakle god stignem, tako da sam maksimum 50%

vremena u kancelariji, a ostalih 50% ...pa, negde. Uglavnom u automobilu, na telefonu

ili Teams-u.

4. Kako izgleda vođenje timova u zemlji u kojoj živite – da li postoje neke posebne

poslovne navike, stilovi liderstva, pravila igre?

S obzirom da nam je Hrvatska komšijska zemlja, mentalitet jako sličan, običaji i navike

takođe, pa ne mogu da izdvojim ništa posebno na ovu temu.

5. Sa kakvim izazovima ste se suočili pri prilagođavanju poslovnom okruženju i kako ste ih

prevazišli?

Prvi iskorak je bio navići se na drugi tempo. U distributerskom poslu, više nemate

svakodnevni kontakt sa klijentima kao fizičkim licima. Vaši primarni klijenti postaju vaši

partneri u distribuciji, vlasnici kapitala, tj. kao što sam gore naglasio – „maloprodajnih“

objekata, Auto Salona. Daleko od toga da nemamo fokus na krajnjeg kupca-korisnika,

samo se redosled sa striktno poslovne strane u ovom slučaju menja.

Uz to, iznad sebe imate fabriku, koja ima svoje zahteve, targete, standarde itd.

Kao i u svakodnevnom životu, mislim da je sve stvar balansa. Morate biti fer u svakom

partnerskom odnosu, ne možete više uzimati nego davati.

6. Koje biste poslovne vrednosti, navike ili pristupe iz zemlje u kojoj radite rado "uvozili" u

Srbiju?

Dnevno sam u kontaktu sa dosta različitih nacionalnosti, shvatanja, stilova itd. ne samo

iz zemlje domaćina. Ne mogu da izdvojim da je neko bolji u ovome ili onome. Obično se

sve svodi na ljudske kvalitete koji su preneseni na posao. Empatija, poštovanje

vremena, dogovora, deljenje informacija i slično.Poreklo ovde pada u drugi plan.

7. A šta biste iz srpskog načina rada, mentaliteta ili fleksibilnosti rado preneli vašim

kolegama u inostranstvu?

Ukratko, da ubace dozu rizika, a ponekad i improvizacije.

Korporacijski rečeno „calculated risk“ ��

8. Kako se gleda na Srbiju u poslovnim krugovima tamo gde radite – ima li stereotipa,

pozitivnih iznenađenja, nepoznatih potencijala?

Ima dosta stereotipa, istorijskih činenica protumačenih ovako ili onako, ali i po koje

pozitivno inenađenje. U internoj organizaciji od skoro 1500 ljudi, jedini sam zaposleni iz

Srbije, što me na neki način čini ponosnim.

9. Koji je vaš najvredniji uvid iz međunarodnog iskustva koji biste podelili sa menadžerima

u Srbiji?

Osnovi dobrih odnosa, dobrog posla i uspeha su generalno svuda isti. Ništa nije

nedostižno samo zato što je van granica naše zemlje. Svuda su ljudi od krvi i mesa koji

žive i rade po sličnim životnim principima. Kao i svuda, ima vrhunskih profesionalaca i

dobrih ljudi, ali i neznalica i ljudi koji vam žele loše bez nekakvog posebnog razloga.

10. Da li biste se jednog dana vratili i radili u Srbiji – i u kom kontekstu?

Vratio bih se nekada, zavisi od prilike i datog momenta u životu. Work-life balansa,

fleksibilnosti, poverenje budućeg poslodavca ili partnera, a možda i iskorak u

preduzetništvo.

11. Šta vam najviše nedostaje iz Srbije u svakodnevnom poslu ili životu?

Najbliži prijatelji, porodica i hobi.

Bonus:

Brzi "light" segment sa 3 kratka pitanja – kratki odgovori:

* Omiljeni lokalni poslovni običaj? Nemam ga.

* Poslovni savet koji uvek važi, bez obzira na zemlju? Slušajte više nego što pričate.

* Jedna reč kojom biste opisali iskustvo rada u inostranstvu? Zanimljivo.