Otpornost i prilagođavanje u kriznim vremenima

Geopolitičke tenzije, energetska neizvesnost, poremećaji u lancima snabdevanja, ubrzani tehnološki razvoj i sve složeniji ekonomski rizici oblikuju novo poslovno okruženje u kome se od lidera očekuje brže donošenje odluka, veća otpornost i sposobnost stalnog prilagođavanja. To je jedna od glavnih poruka Foruma menadžera „Globalni vetrovi“ Srpske asocijacije menadžera, na kome su predstavnici poslovne i akademske zajednice, logistike, energetike, ekonomije i liderstva, razgovarali o tome kako globalna kretanja utiču na kompanije, tržišta i svakodnevno poslovanje.

Učesnici su poručili da krize više ne predstavljaju izuzetak, već trajni okvir u kome kompanije posluju. U takvim okolnostima, predvidljivost postaje sve ograničenija, dok sposobnost upravljanja rizicima, promenama i krizama postaje jedna od ključnih konkurentskih prednosti. Posebno je istaknuto da kompanije ne mogu više da posmatraju geopolitiku kao udaljeni kontekst, već kao faktor koji direktno utiče na troškove, dostupnost energenata, logističke rute, investicione odluke, regulatorne obaveze i modele rasta.

Dragomir Kostić, predsednik Srpske asocijacije menadžera, istakao je da je Forum menadžera jedan od najznačajnijih formata koje SAM organizuje, jer okuplja poslovnu zajednicu oko tema koje imaju direktan uticaj na kompanije, zaposlene i društvo u celini. Govoreći o ovogodišnjoj temi, naglasio je da „globalni vetrovi“ obuhvataju upravo one procese koji danas određuju okruženje u kome posluju kompanije, od geopolitike i energenata, do lanaca snabdevanja i svakodnevnih poslovnih odluka.

„SAM nastoji da se bavi temama koje su od interesa za poslovnu zajednicu, za članove i za sveukupno društvo. Verujem da će ovogodišnji Forum pomoći učesnicima da sagledaju šta se dešava globalno, kako se ti procesi odražavaju lokalno i koja je uloga lidera u budućnosti u vrtlogu promena koji nas okružuje“, rekao je Kostić.

O izazovima savremenog međunarodnog poretka govorio je dr Marko Dašić, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, ukazujući na eroziju poretka zasnovanog na pravilima i legitimitetu, kao i na sve izraženiju podelu sveta na globalni zapad, globalni istok i globalni jug. On je ocenio da savremeni međunarodni odnosi više ne mogu da se posmatraju samo kroz rivalitet Sjedinjenih Američkih Država i Kine, već kroz širi skup kriza, regionalnih tenzija i borbe za politički, ekonomski i energetski uticaj.

„Geopolitička analiza nas uči najmanje dve stvari: nikad nemojte reći ‘ovo se nikad neće dogoditi’ i nikad nemojte reći ‘ova odluka nikada neće biti doneta’. Svet se u prethodne četiri godine promenio toliko da moramo pažljivije i kraće da posmatramo vremenske horizonte u kojima donosimo odluke“, istakao je Dašić.

Nebojša Krivokuća, CEO kompanije Milšped predstavio je aktuelne trendove i izazove u logistici i privredi i ukazao na to da poremećaji u Crvenom moru, ratovi, političke odluke i trgovinske tenzije direktno menjaju logističke rute i troškove poslovanja. Prema njegovim rečima, globalna ekonomija sve više ulazi u fazu regionalizacije, dok kompanije nastoje da smanje međuzavisnosti, približe proizvodnju kupcima i povećaju fleksibilnost lanaca snabdevanja.

„Industrija i logistika na ovakve poremećaje najčešće odgovaraju jednom rečju – prilagođavanje. Kompanije moraju da budu fleksibilne, da prilagode svoje lance snabdevanja i svoja tržišta, odnosno da se približe svojim kupcima. Iz jedne globalne ekonomije verovatno ćemo se prebaciti u sistem više manjih regionalnih ekonomija“, rekao je Krivokuća.

On je dodao da tehnologije poput veštačke inteligencije, digitalnih blizanaca i autonomnih vozila već menjaju logistiku, ali da njihova vrednost zavisi od sposobnosti kompanija da ih uključe u procese donošenja odluka i operativnog upravljanja.

O uticaju geopolitike i sankcija na tržište nafte i goriva govorio je Milenko Janković, CEO MOL-a, ističući da barel više nije samo merna jedinica, već jedan od simbola političke i ekonomske nestabilnosti. On je ukazao na značaj transportnih ruta, moreuza, naftovoda i sankcija, kao i na činjenicu da poremećaji u snabdevanju energentima brzo utiču na tržišta, inflaciju, troškove kompanija i budžete građana.

Janković je naglasio da su kompanije, u okolnostima promenjenih ruta snabdevanja i neizvesnosti na tržištu, morale brzo da reorganizuju poslovanje kako bi održale kontinuitet snabdevanja. „Svaka kriza je idealan podsetnik da preispitate svoju osnovu i iskoristite mogućnost da napravite adekvatnu organizaciju za neko bolje vreme. Jedan globalni poremećaj ne menja samo naše troškove i bilanse, već utiče na celokupna tržišta, konkurentsko okruženje, državne budžete, inflaciju i budžete svih nas kao pojedinaca“, poručio je Janković.

Aleksandar Milosavljević, zaslužni sportista Republike Srbije, visokogorac povezao je iskustvo ekstremnog visokogorstva sa liderstvom u kriznim situacijama. Govoreći o usponu na najviše vrhove sveta, istakao je da se u prirodi, kao i u biznisu, pravila igre mogu promeniti preko noći, a da razliku između uspeha i neuspeha pravi sposobnost lidera da se prilagodi, sačuva fokus i donese odluku u uslovima visokog pritiska.

„U biznisu, kao i u prirodi, dođe trenutak kada se pravila igre promene preko noći. Ono što tada pravi razliku jeste lider i njegova sposobnost da se adaptira. Na planini, kao i u poslu, vrh nije cilj, cilj je povratak. To znači da je opstanak, prilagođavanje i sposobnost da se napusti plan koji više ne funkcioniše ono što pravi razliku“, istakao je Milosavljević.

On je naglasio da se poverenje u tim ne gradi u trenutku krize, već mnogo ranije, kroz pripremu, jasne procese i zajedničko razumevanje rizika. Lider koji u kriznim okolnostima apsorbuje stres tima, a ne prenosi ga dalje, može da očuva stabilnost i usmeri organizaciju ka rešenju.

Luka Popović, CEO, Delta Agrar je istakao da na tržište snažno utiču ratovi i konflikti, jer velika izvozna područja mogu vrlo brzo ostati van globalnih tokova. Dodatni rizik predstavljaju poremećaji transportnih ruta, posebno u zonama kao što su Crno more, Hormuz i Suecki kanal, koje su važna uska grla svetske trgovine. Govorio je i o izvoznim restrikcijama, zabranama i kvotama velikih proizvođača, koje dodatno smanjuju globalnu ponudu.  Dodatno, suše, rast temperatura i nestabilni vremenski uslovi sve više utiču na prinose u ključnim žitorodnim područjima. Luka je ukazao na to da lokalni prinosi i globalne cene više ne mogu da se posmatraju odvojeno, jer klimatski pritisci u jednom regionu mogu imati posledice na cenu hrane i žitarica širom sveta.

Posebno je naglasio vezu između cene nafte, đubriva i poljoprivredne proizvodnje, pokazujući kako kretanja na tržištu energenata utiču na troškove proizvodnje i krajnju stabilnost agrarnog sektora. Izlaganje je zaključio porukom da budućnost pripada poljoprivredi koja se adaptira, onoj koja razume globalne rizike, prati tržišne signale i na vreme prilagođava svoje odluke. 

Dr Dragan Lončar, redovni profesor Ekonomskog fakulteta, govorio je o uticaju savremenih kriza i geopolitičkih trendova na ekonomiju i poslovanje, ocenjujući da su kompanije iz ere povremenih kriza ušle u eru permanentnih i simultanih kriza. Kako je istakao, krize koje su nekada bile dominantno finansijske, fiskalne ili valutne, danas sve češće imaju geopolitički, energetski, tehnološki, sajber i klimatski karakter.

„Moja teza je da tri nove konkurentske prednosti čine razliku između veoma uspešnih i prosečnih kompanija: sposobnost upravljanja krizama, sposobnost upravljanja rizicima i sposobnost upravljanja promenama. Geopolitika je danas u centru ekonomskih dešavanja i nijedna velika ozbiljna kompanija ne može da kreira uspeh, opstane i prosperira bez razumevanja političkog konteksta“, poručio je Lončar.

On je posebno ukazao i na takozvane meke sistemske krize – krizu liderstva, poverenja u institucije, produktivnosti, demografije, korporativnog identiteta i osnovnih vrednosti, koje su manje vidljive, ali dugoročno mogu da imaju snažan uticaj na ekonomiju i društvo. Govoreći o Srbiji, istakao je da se geopolitičke šanse mogu tražiti u pametnoj reindustrijalizaciji, energetici, IT i AI sektoru, prehrambenoj industriji, logistici i transportu, kao i u razvoju oblasti koje mogu doprineti višem nivou dodate vrednosti, uz poštovanje standarda i odgovorno upravljanje rizicima.

Forum menadžera zatvorila je izvršna direktorka SAMa, Jelena Bulatović uz poruku da koji god vetrovi budu „šibali“ članove SAMa, uvek mogu računati da će u okviru SAM zajednice dobiti razumevanje, podršku i zaklon.

Forum je vodila i kreativno osmislila, direktorka komunikacija SAMa, Danijela Rakić.