Predstavljamo Vam EXPAT SAM članove - Vladimir Marinković

Kratka biografija
Po završetku studija, aplicirao sam za “Career training” program u SAD-u i imao sreću da dobijem posao u Hilton korporaciji. Kažem imao sreću, jer nema boljeg početka karijere od onog koji počinje u korporaciji koja je svetski lider u svom domenu, gde se uči, stiče znanje i iskustvo po striktnim standardima i procedurama. Posle nekoliko godina provedenih u SAD-u, odlučio sam da se vratim u Srbiju i da spojim lepo i korisno. Naime, s obzirom da sam strastveni skijaš, zacrtao sam da dobijem posao u hotelu Grand na Kopaoniku gde sam nastavio svoju karijeru, a i zabeležio rekordnih 60+ skijaških dana u jednoj sezoni.
Potom me je karijerni put naveo u Beograd, gde sam ujedno stupio i prvi put na menadžersku poziciju radeći u Belgrade Art Hotelu, a potom je usledio i povratak u korporaciju i zaposlenje u Marriott International- u,  tačnije u Courtyard Belgrade City Center Hotelu na poziciji Operativnog menadžera. U Marriott-u sam 2016. godine dobio nagradu ,,Operativni menadžer godine” za Courtyard brend, s obzirom na odlične rezultate koje je hotel postigao u toj godini. Posle Marriott-a, karijeru sam nastavio u Saint Ten Hotelu na Vračaru, za koji slobodno mogu reći da jeste naš najlepši butik hotel. U drugoj godini poslovanja smo hotel uveli u ,,Small Luxury Hotels of The World” grupaciju i tako ga pozicionirali na svetskoj mapi prema klijentima koji preferiraju luksuzne butik hotele. Posle 5 provedenih godina u Saint Ten-u, došlo je vreme za nove izazove. Kako sam stekao dragoceno iskustvo u vođenju gradskog hotela, usledio je prelazak u Huma Kotor Bay Hotel and Villas, kako bih stekao iskustvo i u vođenju rizort hotela koji broji 89 soba i apartmana, 10 luksuznih vila na plaži, kao i 4 restorana.

Dugo ste u hotelijerstvu, šta Vas je privuklo da karijeru gradite baš u ovoj industriji?
Kao sto sam maločas rekao, po zavšetku studija sam aplicirao i dobio posao u Hilton korporaciji u Americi. Od prvog dana sam zavoleo hotel i hotelijersku branšu jer je hotel sinonim za putovanje. Ono sto po meni ovu branšu čini izuzetnom jeste mogućnost upoznavanja velikog broja ljudi na svakodnevnom nivou. Sa druge strane, u zavisnosti od veličine i lokacije, hotel je kao mali grad, koji ima: restorane, barove, fitnes i spa centre, smeštajne jedinice, kongresne dvorane itd.

Šta prvo primetite kada dođete u nov hotel? Zbog čega baš na to obratite pažnju?
Prvo primetim higijenu i miris prilikom ulaska u hotel. Higijena i čistoća su krucijalne uvek i svuda, ali kada je hotel u pitanju ove dve stavke moraju biti besprekorne. Uvek obratim pažnju na čistoću javnih prostora, restorana, kao i toaleta i naravno sobe. Sto se tiče mirisa, neke nove note mirisa koje su razvijene, čak pripadaju i samim hotelima tj. hoteli su ih razvili i napravili od njih “signature” mirise za svoj brend. Ovaj momenat daje dodatnu vrednost tom hotelu, stiče se utisak i da se polaže dosta računa na detalje, što svakako taj hotel izdvaja od konkurencije. Mnogi hoteli oformili su svoje note mirisa, pa tako na recepciji možete kupiti šampon, kupku za tuširanje sa njihovim notama.

Šta jedan hotel može da čini jedinstvenim? Po čemu se HUMA razlikuje od drugih?
Svaki hotel može biti jedinstven po mnogo čemu. Postoji mnogo opštih i podrazumevanih mesta, posebno u hotelima sa 5 zvedzica, ali svako od njih je upravo prilika da se istaknete i pokažete jedinstvenost, posebno u detaljima. Prvi utisak osim arhitekture naravno ostavljaju ljudi, njihova srdačnost, pozitivan stav, osmeh, a zatim i profesionalnost i kompetentnost u obavljanju zadataka. Nakon toga na vama je da sitnim pažnjama i detaljima oduševite i iznenadite svoje goste. 
Humu odlikuje sjajan tim mladih ljudi, koji su nenadmašni u svom poslu i koji svaki dan posvećuju tome da osmisle nove načine da obraduju i oduševe nase goste. Takođe, naš “fine dinning” restoran Mudra Art Cuisine, je prefinjeno mesto gde će čula i ukusa i mirisa, biti podignuta na najviši mogući nivo, jer naš šef Aleksandar Kerekeš sa svojim timom upravo tu priprema jedinstvenu i izvrsnu hranu. 

Da li imate omiljeni “kutak” u HUMI i koji je?
Imam 2 omiljena kutka. Prvi je upravo gore spomenuti restoran Mudra, koji se nalazi na samom moru. Pogled iz Mudre se pruža prema moru i prema planini Vrmac, a takođe i grad Perast se može videti. Nameštaj od tikovine daje dodatan ugođaj, kao i izbor muzike i izvrsna hrana. S obzirom da sam sportski veoma aktivan, drugi omiljeni kutak mi je naš fitnes centar koji je opremljen najsavremenijim Technogym spravama. Mnogi sportisti koji su boravili u našem hotelu, a jedan od njih je i Novak Đoković, su rekli da i najveći svetski hoteli mogu da nam pozavide na našem fitnes centru.

Koji su najveći izazovi u hotelijerskoj industriji?
Izazova ima raznih, od svakodnevnih do globalnih. Neki od izazova su jaka konkurencija, promena očekivanja gostiju, poskupljenja na svim nivoima, fluktuacije u prilivu novca, bezbednost osetljivih podataka i možda najveći od svih zapošljavanje i zadržavanje kvalitetnih kadrova. Naime, kadrovski izazovi su definitivno kulminirali posle pojave Covid-a i hotelijerstvo se smatra branšom koja je najviše i pogođena. Sa druge strane, izazovi su uvek tu da nas izvuku iz zone komfora, da pred nas postave nove zadatke i da nas uvek čine budnim i spremnim za akciju.

Koje su prednosti, a koje mane života i rada u drugoj zemlji?
U principu to je sve individualno. Prednost hotelijerske branše i jeste u tome da se karijera može graditi u raznim zemljama širom sveta. Ja sam lično iskusio život u inostranstvu kao vrlo mlad i u tom periodu mi je to prijalo. Sada sam više fokusiran na region i trenutni angažman je u Crnoj Gori. Život u inostranstvu pruža mogućnost upoznavanja novih kultura, mogućnost putovanja na neka nova i lepa mesta, dok sa druge strane za mene jedina mana jeste nostalgija i odvojenost od familije i prijatelja.

Kada ste bili najponosniji u vašoj karijeri?
U martu 2020. godine kada se pojavio Covid, kada je ceo svet “stao” na nekoliko meseci, kada su mnoge kompanije bankrotirale i bivale zatvorene, kada je mnogo radnika otpušteno, tada sam radio u Saint Ten hotelu. Prva pomisao u tim teškim vremenima je bila kako da ne otpustimo niti jednog radnika. Viši menadžment hotela je napravio plan koji je prezentovan celom timu, a podrazumevao je pre svega jednu veliku solidarnost. Plan je usvojen i pored veoma teške situacije, svi su bili optimistični da ćemo uspešno prevazići teške mesece ispred nas. Prebrodili smo april i maj, a već od juna smo obezbedili biznis za hotel koji nam je do oktobra obezbedio finansijske prilive, tako da ne samo što nismo otpustili niti jednog radnika, već smo u tom periodu kada je u Beogradu zauzeće bilo oko 15% na mesečnom nivou, mi radili sa zauzećem od 60%. Definitivno period u karijeri na koji sam posebno i najviše ponosan.

Ko je imao/ima najviše uticaja na Vašu karijeru i zašto? 
Najveći uticaj na moju karijeru je imao generalni direktor Hilton Virginia Beach Oceanfront hotela, upravo hotela u kojem sam otpčeo svoju karijeru. Hilton je još u tom period imao ,,open door policy” što znači da je svaki generalni direktor držao otvorenim vrata svoje kancelarije i uvek bio svima dostupan za razgovor, pomoć, asistenciju. Mislim da sam Lee-iju u jednom momentu dosadio jer sam maksimalno koristio taj “open door policy” i često posećivao njegovu kancelariju u želji za razgovorom sa njim. Lee je uvek bio nasmejan, vedar i pozitivnog duha i kad je sve išlo po planu, a i kada je bilo teško. Izuzetno harizmatičan čovek koji bi uvek dao isti odgovor na pitanje: “Lee, how are you”? rekao bi: “I am wonderful”. Jednostavno taj pozitivan pogled na posao, na život, stalna dostupnost, stručnost i ogromno iskustvo u hotelijerstvu, čine Lee-ija sjajnim liderom koji je sve stoje stavove nesebično prenosio onima koji su to umeli da prepoznaju i usvoje.

Čiji i koji savet i dalje pamtite i rado mu se vraćate?
Uh, ovo je teško pitanje, jer ih je bilo mnogo, ali izdvojiću dva. Prvi savet kaže: ,,Nikad ne odustaj, a naročito kada je najteže’’. Kada je najteže i psihički i fizički, tada treba uložiti dodatan trud, napor i poslednji atom snage da se prevaziđe situacija. U ovakvim momentima se prepoznaju i odvajaju prosečni od natprosečnih, tada se napreduje, tada se postaje jači i sposobniji. Drugi savet u neku ruku vraća u normalu, dobio sam ga od svog mentora Milana Đorđevića koji mi je rekao: ,,Sine život je veoma lep, ali i veoma težak”. Ovaj savet u stvari kaže da se ne treba biti ni preterano ambiciozan ni preterano perfekcionista, ništa preterano, već da sve treba biti u nekom balansu, u kom će na kraju preovladati pozitivizam koji će nas energično gurnuti napred.

Koja su vam najomiljenija mesta u gradu/zemlji gde radite i zašto biste ih preporučili?
Definitivno Žabljak, odnosno Durmitor. Kao pasionirani skijaš, jako puno volim planine i imao sam priliku da posetim skoro sve u Srbiji, a i mnoge u Evropi i Americi. Durmitor slobodno mogu reći, ne zovu bez razloga “Direktor svih planina”. Nestvarno lepa lednička jezera kojih ima 18, visoki vrhovi od kojih je najviši Bobotov kuk sa svojih 2.523 metara nadmorske visine, prelepi pejzaži i katuni, čine Durmitor stvarno jednom od najlepših planina u Evropi. Preporučujem da ga posetite leti i da biciklom izvezete Durmitorski prsten u dužini od 81km ili zimi kada je idealan za turno skijanje. Sa druge strane, Kotor u kom živim i radim, takođe je predivno mesto. Stari grad Kotor je vise od 2.000 godina jedna od najvažnijih trgovačkih luka na Jadranu. Iza zidina gradske tvrđave očuvane su velelepne kuće bogatijeg sloja društva, crkve, kule i fontane. Sve je to pod zastitom UNESCO-a, u suštini čitav stari grad je kao muzej. Obavezno ga posetite, gledajte, šetajte, fotografišite.

Šta biste vi poručili, savetovali mladima koji tek počinju da grade karijeru?
Imam 2 saveta. Prvi bi bio da svakog dana sebi postave isto pitanje: šta zelim od svog života, i privatno i profesionalno. I da to pitanje sebi postavljaju svakog meseca, svake nedelje, možda čak i svakog dana. Nekada nije loše i zapisati odgovore. Ono sto se istinski želi, čemu se stremi srcem i dušom, to će se i ostvariti kada dođe vreme za to. A drugi savet je da budu strpljivi. Neke želje će se ostvariti za nedelju dana, neke za mesec dana, neke sledeće godine, neke za 10 ili 15 godina, zato treba biti strpljiv i treba verovati u sebe, a da biste verovali u sebe morate znati šta pre svega želite.