Život u eri AI: Ko piše vesti danas?

Kao iskusna konsultantkinja i lider u oblasti digitalnih medija, inovacija i strateškog razvoja, Jasmina Koprivica,  više od 15 godina je uspešno razvijala i vodila najposećenije online medije u Srbiji i regionu, kao što su Blic.rs, B92.net, Telegraf.rs, Euronews.rs, Bloombergadria.com, TVarenasport.com, Vreme.com i mnoge druge. Njene ekspertize obuhvataju digitalnu transformaciju, digitalni marketing, inovacione procese, strateško planiranje, razvoj digitalnih proizvoda, uvođenje novih poslovnih modela, postavku i razvoj prodaje oglasnog prostora, strateške komunikacije, mentorstvo.

Za MenadžerSAM Newsletter, Jasmina daje viđenje novinarstva u AI eri. Tekst pročitajte u nastavku.Život u eri AI: Ko piše vesti danas?

 

Da smo prešli granicu od samo posmatrača, do aktivnih korisnika AI u poslu i životu, jasno je. Zato više ne pričamo o tome da će AI zavladati, već se njime uveliko služimo, da li kroz softvere koji nam rešavaju jezičke nedoumice (šta bi sada rekao profesor Ivan Klajn..), izrađuju prezentacije, titluju videe, strukturiraju marketing budžete, obrađuju podatke brže i preciznije od ljudi… ma mnogo toga sada radi AI umesto nas.

Čak može da piše i vesti.

Neverovatno.

Da li znate da je veliki deo sadržaja na internetu generisan korišćenjem AI alata, pa i da su vaši omiljeni sajtovi opremljeni raznim sofverima koji pomažu novinarima da lakše, ali ne nužno i kvalitetnije publikuju vest?

Promena kroz koju prolazi medijska industrija sada je slična onoj velikoj od pre 20-ak godina, kada se činilo da će “internet uništiti štampane medije”. Novine su od tada dramatično izgubile na tiražima, čitanost se prelila na digitalna izdanja, ali štampani mediji postoje i dalje.

Da li će u ovoj promeni AI medijima postati pretnja ili saveznik, zavisi umnogome od nas, ljudi koji radimo u toj industiji, ali i od čitalaca, koji nepogrešivo daju povratnu informaciju o tome kom mediju će pokloniti svoje poverenje i dragoceno vreme.

Često me pitaju šta mislim o ulozi veštačke inteligencije u medijima i poslovanju. Moje dosadašnje iskustvo mi govori da je AI neizbežan i višestruko koristan u medijskoj industriji. Duboko je transformiše, od kreiranja sadržaja, do njegove distribucije. U isto vreme, AI menja i način na koji korisnici konzumiraju vesti.  Mišljenja sam da oni koji na vreme prihvate AI i koriste ga kao pozitivan alat mogu da budu u ozbiljnoj prednosti i bolje pozicionirani na tržištu. Oni koji ignorišu nove tehnologije ili standarde mogli bi se suočiti sa velikim problemima, jer konkurencija već sada, dok čitate ovaj tekst, testira neki novi softver..

Mediji su među prvima uveli AI algoritme u svoje radne procese, jer su stalno tražili načine da unaprede kvalitet, količinu i brzinu svojih objava. Stoga, spremno smo dočekali i Chat GPT, Midjourney, Canva-u i sl. Ono što nas čeka je odgovor na pitanje kako da se osiguramo da AI koristimo etički i razumno i kako da ne dozvolimo da vest bude zarobljena u raljama algoritama.

Kada sam posmatrala prve eksperimente primene AI alata u redakcijama, bilo je mnogo neizvesnosti: “Mašine će zameniti novinare”, bilo je glavno strahovanje, neizgovoreno, ali tako jasno. Ali u praksi se brzo pokazalo drugačije.

Softveri za obradu podataka, prevod i pisanje tekstova, obradu fotografija i videa, montažu.. brojni alati su preuzeli repetitivne i tehnički zahtevne radnje i novinarima ostavili prostor za ono što je suštinski ljudsko: kritičko razmišljanje, istraživanje, pričanje priče, interakcija sa sagovornicima..

Kapacitet AI da pomogne novinarima u brzom procesuiranju informacija predstavlja ogromnu priliku za njegovu primenu u medijima. Pokušajte da zamislite da je AI “stilski urednik” koji efikasno kondenzuje sadržaj vesti tako da ga algoritmi lakše prepoznaju i podignu u rezultatima pretrage.

Primeri iz prakse renomiranih svetskih medija pokazuju kako se može AI koristiti mudro: Associated Press već godinama koristi AI za pisanje kratkih sportskih i finansijskih izveštaja, ali iza svakog teksta i dalje stoji ljudska provera, The Guardian koristi AI za analizu obimnih dokumenata i traženje obrazaca, ali bez uredničke provere nijedan sadržaj ne ide u javnost.

BBC je uveo obaveznu transparentnost – čitaoci moraju da budu obavešteni ako je deo sadržaja nastao uz pomoć AI, dok je New York Times jasno zabranio upotrebu AI za kreiranje vizuala koji mogu obmanuti publiku…

Ono što je zajedničko svima jeste insistiranje na etici i transparentnosti prema čitaocima. Ako publika zna da je korišćen AI, poverenje neće biti ugroženo.

Ipak, rizici postoje i pred njima ne bi trebalo zatvarati oči. AI može da greši, često, da koristi pristrasne podatke ili da širi dezinformacije. AI u rukama zlonamernih postaje opasnost zbog deepfake sadržaja i drugih manipulacija, što otvara ozbiljna etička i bezbednosna pitanja.
Još jedan ozbiljan rizik je zloupotreba autorskih prava. Danas je dovoljno „zamoliti“ algoritam da prepiše tuđi tekst u drugom stilu i predstavi ga kao svoj. Takve prakse urušavaju integritet novinarstva i postavljaju pitanja pravne zaštite, vlasništva nad sadržajem i granica kreativne transformacije u eri AI.

Rešenje je u regulaciji i zakonima.

Ključno je  uvesti mere za proveru činjenica i jasne etičke standarde na lokalnom i državnom nivou. Takođe, saradnja tehnoloških kompanija i medijskih organizacija je odličan način da se obezbedi da AI-generisani sadržaj bude tačan i pouzdan.

Gledajući unapred, jasno je da će AI nastaviti da transformiše medijsku industriju i poslovni svet. AI alati će dopunjavati postojeće procese, oslobađajući novinare da se fokusiraju na zadatke više vrednosti i da rade ono u čemu su najbolji, a to je da pišu vesti.

Ali ipak, ključ uspeha je u etičkoj upotrebi i stalnom prilagođavanju.

Veštačka inteligencija postaje „humanija“ kada je koristimo u službi ljudi da štedi vreme.

AI mora biti korišćen odgovorno i transparentno. Ako čitaoci, korisnici ili klijenti znaju da je određeni sadržaj nastao uz pomoć AI, poverenje neće opasti. Naprotiv, dobiće uverenje da organizacija prati savremene trendove, ali ne skriva način na koji radi.

I možda je pravo pitanje za sve nas u Srbiji hoćemo li na vreme uspostaviti jasne i etičke standarde u upotrebi AI, ili ćemo čekati da se poverenje publike, klijenata i zaposlenih uruši?

 

Napomena: Prilikom pisanja ovog teksta nije korišćena veštačka inteligencija