Aktivnosti

19.04.2021.

POSTANI ČLAN

Business Trends: Budućnost koju već živimo - Nebojša Bjelotomić i Slobodan Đinović na SAM Akademiji

Šta su najnoviji trendovi u biznisu, kako ih predvideti i kako im se prilagoditi na predavanju Business Trends, u okviru SAM Akademije otkrili su Nebojša Bjelotomić, CEO, Saga, i Slobodan Đinović, CEO, Orion Telekom, član UO SAM-a i partner SAM Akademije.

Dobar biznis trend i njegovo praćenje je stvar iskustva i stvar sreće. Neko ko može da tvrdi da je svaki trend unapred video i znao kako da se postavi prema njemu, nije potpuno iskren. Svako prepoznavanje trenda praćeno je sa ko zna koliko promašaja, a trendovi o kojima danas govorimo imaće uticaja na biznis okruženje u narednih četiri-pet godina. Sve se toliko brzo menja da je dalje od toga teško predvideti. Generalno gledano, većina biznis trendova je vezana za tehnologiju, svedoci smo i učesnici 4. industrijske revolucije, koja podrazumeva digitalizaciju. Čini se da će ovi trendovi koji su sada aktuelni očigledno promeniti društvo da ne možemo ni da zamislimo koliko.

Automatizacija/dehumanizacija

Niko nije pomišljao da će postojati platforma kojom će se pozivati taksi-vozilo, a da će biti ugrožen stari način funkcionisanja prevoza kroz grad. Šta će tek biti sa dolaskom pametnih kola koja će smanjiti broj vozila u gradu, promeniti fizionomiju gradova, kao i poslove i radna mesta? Automatizacija, koju prati dehumanizacija, već je prisutan trend, koji će se samo ubrzavati. Neka radna mesta će moći potpuno da se automatizuju, poput vozača, šaltera, a imaćemo i delimičnu automatizaciju, kada ćemo edukovati zaposlene kada posao da prepuste nekom robotu, a kada da preuzme komunikaciju sa korisnikom. Pored radnih mesta, uveliko se automatizuju i sami radni procesi. Uzimanja bankarskog kredita će se završavati bez viđanja čoveka. U pandemiji smo videli moć svega toga, a tek nas još očekuje.

Kontinualno obrazovanje i promena u definiciji radnog odnosa

Jako je važna budućnost samog pravnog odnosa zaposlenog i firme. Zaposleni sve više vole fleksibilnost. Takozvani gig economy počinje sve više da se širi i da ima svoje pobornike. Takođe, situacija sa određenim profilima je specifična. IT-jevci mogu da menjaju kompanije kada požele, države se gotovo tuku oko doktora i medicinskog osoblja, da je teško da ih edukativni sistemi toliko sprovedu. 

Spoj automatizacije i odnosa zaposlenih i firmi dovodi do pitanja konstantnog obrazovanja, koje će postati dato. Čak će u pitanje biti dovedeno staro, kontinualno obrazovanje, na koje smo navikli. Da li će kursevi za određenu profesiju postati dovoljni, a da li će se znanje koje se dobijalo na fakultetima za četiri-pet godina možda razvući na 20, 30 godina? Ako dođe do rastakanja akademskog znanja, poslodavci će biti ti koji će usmeravati svoje zaposlene na određenu oblast učenja da bi dobili potrebne veštine za određeno poslovanje. Način obrazovanja je takođe trend. Ako ga ne pratite, vaša kompanija će to osetiti.

Mi sada, u fazi neutilizacije resursa kontinualnog obrazovanja plaćamo ozbiljan danak.

Česte promene kanala i platformi za komunikaciju

Od Facebook-a do TikTok-a, teško je pratiti mlađu generaciju, gde je i kako komunicira. Ali, s obzirom na to kako nam uvek treba mlada ekipa, moraćemo da ih pratimo, da naša marketinška odeljenja budu sposobna za to. Jeste nam olakšana činjenica da na Guglu sve možemo da promovišemo, ali već sada je to nedovoljno i potrebno je pratiti ljude prema kanalima komunikacije. Komunikacija sa korisnikom će se preseliti na neke platforme za koje nismo ni znali, kojih nismo bili ni svesni. Tako će moći da se komuniciraju proizvodi bilo koje vrste. Tako dobijamo online banking, online ordinaciju.

Personalizacija u real time-u 

Korišćenje internih i eksternih podataka o navikama korisnika postaje ključno. Davanje ponuda/saveta/informacija relevatnih za konkretnog korisnika u realnom vremenu je budućnost. Već smo poželeli da nam se neke kompanije obraćaju personalizovano, ne želimo da nam se obraćaju za neke proizvode koji nas ne interesuju. To će biti imperativ. Podaci koje smo bazirali u poslednjih 20 godina su brojniji nego u celom prethodnom čovečanstvu. To su sve podaci koje imamo o svojim korisnicima. Podaci su svuda oko nas, moraćemo svi naučiti da ih koristimo, data scientist je sada najtraženije zanimanje. Ovo više nije futurizam, sa pandemijom je zakucalo na vrata svih nas, a imaćemo i njihovu primenu u postkovid periodu. Softver je pojeo svet, moraćemo samo da se prilagodimo tome.

Propuštanje trendova kao sastavni deo karijere

Lako je promašiti trend, a to se desi sa baš onim koji bi trebalo da izgleda najočiglednije, polazeći od ljudske pretpostavke da čovek sve zna. Dovoljno je da čovek ne bude previše tvrdoglav kada se to desi, već da  prizna grešku da bi što brže nastavio dalje i uhvatio ritam. Propuštanje trendova je sastavni deo svačije karijere i nije nešto što je uništava, bar ne na našem tržištu koje daje vremena dok možda na tržištima gde ima više konkurencije promašaj se ne prašta tako lako.

Različitost finansiranja

Različitost finansiranja je trenutno peti najveći trend, globalno gledajući na industriju, a suština kod nas jeste rediverzifikacija tog finansijskog tržišta. To je veliki problem našeg razvoja, konkurentnosti, dinamike i realizacije određenih stvari. Banke imaju jako povlašćen položaj jer u sistemu u kojem mi funkcionišemo danas moramo da se takmičimo sa eksternim entitetima koji po svojoj prirodi odakle dolaze ili gde su inkorporirani imaju diversifikovani sistem finansiranja, od korporativnih obveznica, preko različitih fondova, do različitih struktura finansiranja koje su omogućene. Mi i dalje živimo u privredi gde ne razumemo da jedini način pomoći, „helicopter money“, zaista ima daleko dublje značenje od onoga što naši polisimejkeri a i privreda generalno razumeju. U momentu ogromne, nikad zapamćene likvidnosti novac se praktično baca u pokušajima da se vidi koji od modela će funckionisati, nakon čega se sa mnogo ozbiljnijim tranšama ide dalje i finansiraju se oni modeli koji su prošli. Suština je da svaki posao koji postaje uspešan ide na nivou prvog pokušaja, nešto se proba, vidi da li funkcioniše, onda se skalira, naučno objašnjava i tek tada dolaze investicije. Mi ovde funkcionišemo po principu državnih subvencija, što je potpuno obrnuto od onoga što postoji u svetu, gde se stimuliše pravljenje matematičke diversifikacije i verovatnoće očekivanja u okvirima ukupnog portfolija.

Trend kao ispravnost definicije biznis plana

Trendovi su najvažniji parametri koji se prate i pitanje danas nije da li je nešto vredno već gde će se nalaziti za pet, deset godina. Većina odluka koje menadžeri donose bazira se na tome da li ispravno ili neispravno tumače trendove. Trendovi danas se jako brzo menjaju u odnosu na pre deset godina i imamo situacije koje pokazuju da se industrijske revolucije, koje su nekada trajale četiri do pet godina, sada dešavaju u dve godine. Prepoznavanje tih trendova je esencijalno. Sve što se dešava prvi put tumači se kao slučajnost, ukoliko se anomalija pojavi drugi put - to je trend, a treći put već postaje pravilo. Važno je prepoznati pojavu anomalije i situaciju u kojoj se kriva menja i ne gubiti fokus u tim mikro momentima. Trend nam pokazuje ispravnost definicije biznis plana i putanju kretanja. Generalni trendovi su glavni pokazatelji da li nešto treba da se menja ili ne, a svaki trend iza sebe krije osnovnu stvar - da li je to kvantni skok ili je samo komercijalizacija. Svaki put kada imamo kvantni skok, to je praktično neka nova industrijska grana koja će nas odvesti na nove nivoe, odnosno inovacije. Sve ostalo posmatramo kao, manje-više, komercijalizaciju te ideje.

Kontent je kralj, kralj je mrtav

Kontent više nije glavna stvar. Dva istraživanja pokazala su da je danas glavni motivator korisnika pri odluci u biranju operatera zapravo brzina koju on nudi i to je trend koji je već dugo očigledan i prepoznatljiv samo ga mi nismo ispravno čitali. Oni koji zamišljaju da će kontentom doći do dominantne pozicije čine i stratešku grešku i veliku produkcijsku grešku. Ono što mi suštinski želimo da konzumiramo jesu podaci, odnosno DATA, i taj trend koji nam pokazuje da ukupna količina onoga što mi na godišnjem nivou pravimo prevazilazi višegodišnju, decenijsku ukupnost sakupljanja podataka i pravi pritisak kada su u pitanju data centri.

Horizontalna struktura sprečava pretnju prepoznavanja trendova

Firme koje su horizontalno poređane i bez jasne strukture, bazirane na projektnom rešavanju određenih stvari, danas imaju mnogo više potencijala. Horizontalnom strukturom onemogućava se stvaranje silosa koji su najveća pretnja prepoznavanju trendova odnosno razvoju firmi. To je ono što u današnje vreme ljudski resursi pokušavaju da reše, a zovemo ga horizontalno pregovaranje. Timovi unutar korporacija i firmi, postavljeni projektno i fokusirani zajednički na isti cilj, bez obzira na nivo, pružaju daleko više potencijala za prepoznavanje trendova. A prepoznavanje samih trendova danas je svojevrsna umetnost i velika veština koja se razvija praktično iskustvom i velikim fokusom, a ukoliko ta veština postoji unutar organizacije, onda postoji i veći, dinamičniji potencijal.