Biznis vesti

18.05.2021.

POSTANI ČLAN

SREDNJA FAZA RAZVOJA STARTAPOVA

Na samom prelasku iz Seed u Early Venture fazu razvoja, startap kompanija treba da pristupi zaštiti svojih dela intelektualne inovativnosti, odnosno intelektualne svojine, kao što su patenti i žigovi, a sve u cilju daljeg generisanja privrednog rasta - objašnjava Nenad Cvjetićanin iz advokatske kancelarije CVJETIĆANIN & PATNERI

Naime, tokom srednje faze razvoja startap kompanija, dolazi do povećanja obima poslovanja, kao i do usložnjavanja radnih procesa, što se neminovno odražava na njihovo funkcionisanje u celosti.

  • Zaštita prava intelektualne svojine

Kako su startap kompanije po svojoj prirodi visokodigitalizovane, tehnološki napredne kompanije, po pravilu, razvijaju proizvode „intelektualne svojine“.

Naime, već na samom prelasku iz Seed u Early Venture fazu razvoja, startap kompanija treba da pristupi zaštiti svojih dela intelektualne inovativnosti, odnosno intelektualne svojine, kao što su patenti i žigovi, a sve u cilju daljeg generisanja privrednog rasta.

  1. Autorskopravna zaštita je naročito važna za startapove, budući da je većina istih okrenuta stvaranju nove vrednosti, odnosno novih proizvoda. Navedeno možemo najbolje razumeti ukoliko za primer uzmemo jednu IT startap kompaniju koja je razvila novi računarski program (aplikaciju, video igru).

Sam računarski program uživa autorskopravnu zaštitu od momenta nastanka (što je odraz neformalne pravne zaštite autorskog dela). Računarski program predstavlja autorsko delo, jer je pisan programskim jezikom. Međutim, i pored navedenog, preporučljivo je deponovati (pohraniti) računarski program kod Zavoda za intelektualnu svojinu, zbog brojnih praktičnih razloga. Deponovanjem autorskog dela postižu se dve vrlo značajne stvari: a) dokazuje se autorstvo, odnosno činjenica da je određeno lice nosilac autorskih prava i b) prioritet u vremenu. U praktičnom smislu to znači da će autor, ukoliko se na tržištu pojavi aplikacija istovetna ili bitno slična onoj koju je on ranije “stvorio,” moći da se suprotstavi njenom neovlašćenom iskorišćavanju.

Važno je napomenuti da autor prema domaćem Zakonu o autorskom i srodnim pravima može biti samo fizičko lice (u našem primeru reč je o programerima, odnosno IT stručnjacima). Međutim, startap kompanija kao poslodavac programera jeste trajni nosilac isključivih imovinskih autorskih prava na delu (računarskom programu – aplikaciji) koje nastane za vreme trajanja radnog odnosa.

Posebno je značajno ukazati da startap kompanija, kao trajni nosilac isključivih imovinskih autorskih prava, ima ovlašćenja da istim dalje raspolaže, odnosno da ih trećim licima ustupa ili prenosi, i na taj način vrši njihovu ekonomsku eksploataciju i na taj način generiše dodatni prihod.

  1. Pored autorskopravne zaštite, podjedanko je važna i zaštita žiga. Naime, ova vrsta pravne zaštite omogućuje startap kompaniji da se izdvoji od svoje konkurencije, odnosno od drugih kompanija koje se bave istom ili sličnom delatnošću, ili da izdvoji neki svoj proizvod, od proizvoda koji razvija konkurencija. Pored distinktivne funkcije, žig ima i svoju reklamnu funkciju, budući da se njime štiti brend, a sva ulaganja u marketing su ustvari ulaganja u žig, odnosno razvoj brenda. Važno je ukazati da je postupak registracije žiga prilično pojednostavljen, imajući u vidu je prijavu moguće podneti elektronskim putem preko internet prezentacije Zavoda za intelektualnu svojinu.

Zaštita žiga jeste nužan preduslov za licenciranje programa (odnosno omogućavanje korišćenja programa po osnovu licence) budući da je isključivo titular žiga ovlašćen je da ekonomski eksploatiše svoj žig (npr. Microsoft Windows ili MS office licence).

Zaštita žiga je tesno povezana i sa registracijom nacionalnog internet domena. Naime, u savremenom modelu poslovanja je preporučljivo da se nakon registracije žiga istovremeno zakupi i nacionalni internet domen, budući da se na taj način izbegava pojava poznata kao Cybersquatting iliti Internet Domain Squatting. Ova preporuka važi kako za naziv firme, tako i za žigom zaštićen proizvod ili uslugu (npr. CarGo ili Glovo).

-Administrativne i organizacione obaveze-

Privredni rast jedne startap kompanije neminovno vodi usložnjavanju procesa njenog rada, zbog čega se javlja potreba za složenijom organizacijom posla (uvođenje organizacionih jedinica-sektora).

Naime, sa privrednim rastom startap kompanije dolazi do povećanja obima posla, zbog čega poslovni model u kome “svi rade sve” (koji je karakterističan za početnu, seed razvojnu fazu) postaje neodrživ. U tom smislu, javlja se potreba za povećanjem broja zaposlenih, specijalizacijom kadra i boljom organizacijom poslovanja. Sa porastom broja zaposlenih, startap kompanija kao poslodavac stiče i nove obaveze. Primera radi, ukoliko startap predje broj od 10 zaposlenih postoji obaveza donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, Akta o proceni rizika, ali i drugih opštih pravnih akata, a što sve vodi povećanju administracije.

Tako, za izradu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta neophodno je najpre osmisliti hijerarhijsku strukturu zaposlenih u kompaniji i u skladu sa tim izvršiti podelu određenih poslova. Primera radi, kompanija može uvesti naročite organizacione radne jedinice (sektore) specijalizovane za određenu vrstu poslova. Hijerahijska struktura se vremenom može dodatno usložnjavati, što zahteva izmene i dopune navedenog akta.

Iz navedenog primera možemo videti da je izrada ovih akata vrlo kompleksan pravni posao i da je njihova sadržina diktirana brojnim faktorima, poput vrste delatnosti startapa, načina njegovog rada i slično. U tom smislu, javlja se potreba za angažovanjem pravnika koji će sastaviti navedene akte. Startap kompanije pravne poslove najčešće outsource-uju tako što angažuju odgovarajuću advokatsku kancelariju kao eksternu pravnu službu.

Takođe, rad u coworking space-u i naročitim hub-ovima, koji je bio prihvatljiv i poželjan u početnoj fazi razvoja, vremenom postaje isuviše tesan i prevaziđen za startap kompaniju koja se nalazi u srednjoj fazi razvoja, te se može razmišljati o iznajmljivanju ili kupovini poslovnog prostora. Rad u sopstvenim poslovnim prostorijama značajan je sa više apsekata. Naime, u ovoj fazi razvoja, podrazumeva se da su startapovi ovladali određenim znanjima i iskustvima (know-how), da su razvili određeni proizvod koji na tržištu ima određenu vrednost, te im stoga, osim pravne zaštite, treba pružiti i adekvatnu fizičku zaštitu – što, složićemo se, u coworking space-u nije baš izvodljivo.

  • Računovodstvene obaveze –

 Privredni rast startap kompanije neminovno vodi povećanju prometa, usled čega može doći do promene u poreskom tretmanu startap kompanije.

Ukoliko promet ne prelazi 6.000.000,00 dinara, startap kompanija podleže paušalnom oporezivanju. Kod paušalnog oporezivanja relevantan vremenski period za koji se posmatra promet jeste jedna kalendarska godina – dakle, reč je o vremenskom intervalu od 01.01. do 31.12. godine.

Ukoliko se, pak, promet kreće u rasponu od preko 6.000.000,00 a do 8.000.000,00 dinara, startap kompanija ima obavezu vođenja knjiga, zbog čega se javlja potreba za angažovanjem knjigovođe. Knjigovođa može biti u radnom odnosu sa startap kompanijom (tzv. inhouse) – što je retkost, budući da se ove usluge mahom outsource-uju angažovanjem neke od knjigovodstvenih agencija. Kada je reč o knjigovodstvenim uslugama, važno je ukazati da je na tržištu dostupan veliki broj aplikacija koji umnogome olakšavaju knjigovodstvenu delatnost i ove usluge čine jeftinijim na tržištu.

Ukoliko, pak, promet prelazi 8.000.000,00 dinara, startap kompanija postaje obveznik plaćanja PDV-a. Kod utvrđivanja obaveze plaćanja PDV-a važno je ukazati da, za razliku od paušalnog oporezivanja, poreska uprava posmatra promet koji je ostvaren u poslednjih 12 meseci u kontinuitetu (dakle, ne kalendarsku godinu).

Navedeno znači da ukoliko je neko u prehodnoj kalendarskoj godini imao jake promete i došao do granice 8.000,000,00 dinara i primera radi, već u januaru pređe navedeni limit, poreska uprava će povezati januar prethodne godine sa januaromn tekuće godine i doneti rešenje o uvođenju te kompanije u PDV sistem poreskih obveznika.

Bez obzira u koju kategoriju poreskih obveznika strartap kompanija spada, važno je ukazati da se podnošenje poreskih prijava i dostavljanje rešenja od strane nadležne poreske uprave vrši elektronskim putem, preko portala ePorezi. Kao što možemo videti, uporedo sa ubrzanom digitalizacijom privatnog sektora, sprovodi se i digitalizacija državnih organa što čini komunikaciju između pomenutih strana jednostavnijom, bržom i efikasnijom.

Uslov za komunikaciju startap kompanije sa portalom ePorezi jeste posedovanje sertifikovanog elektronskog potpisa, koji osim za ovu svrhu, može služiti i za potpisivanje bilo kog drugog elektronskog dokumenta (primera radi, elektronske fakture). Navedeno znači da kompletna administracija startapa može biti digitalizovana, a predmetni sertifikat može se za sada pribaviti od strane nadležnih sertifikacionih tela pri MUP-u, JP Pošte Srbije, Privrednoj komori Srbije, HALCOM-u i E-Smart Systems DOO Beograd.

Novi potencijalni modelitet finansiranja

U ovoj fazi razvoja dobro je razmišljati i o privlačenju kapitala, odnosno finansiranja. U tom smislu je važno ukazati da pored dosadašnjih modaliteta finansiranja (primera radi, dokpatilaizacije, dodatnih uplata društvu, zajam članova društva i slično), u Srbiji će uskoro biti moguć još jedan modalitet privlačenja kapitala posebno značajan za startap kompanije. Naime, Narodna skupština RS je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, koji predviđa mogućnost novog vida finansiranja inovativnih kompanija putem izdavanja digitalnih tokena koji je u svetu poznat kao crowdfunding. Međutim, sa ovim modelom finansiranja startap kompanije će morati malo da pričekaju, imajući u vidu da pomenuti Zakon ima odloženu primenu, i to šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.